INVAGINACIJA (INTUSSUSCEPTIO, INVAGINATIO) kod deteta, dece
Pod intususcepcijom se podrazumeva uvrat (uvraćanje) jednog segmenta creva {invaginatum), u lumen drugog (invaginans). Apeks invaginata uobičajeno dostiže sredinu transverzalnog kolona, ali može stići distalno čak i do anusa. To je najpre opturacioni ileus jer invaginat sprečava pasažu. Sa poremećajem cirkulacije u uvučenom mezenterijumu dobija karakteristike strangulacionog ileusa (ishemija, gangrena). Cilj je da se brzom dijagnostikom izbegne ova druga faza.
Klasifikacija (invaginatum-invaginans):
Ileokolična invagina-cija-apendiks ostaje van;
– Ileocekokolična invagi-nacija-apendiks invaginiran;
– Ileoilealna (retka);
– Kolokolična (retka).
U starije dece (retko u uzrastu do 2 godine), se kao uzroci nalaze: Meckelov divertikulum, polip, intramuralna cista ili solidni tumor.
Incidenca 1-2 na hiljadu živorođene dece. Najčešće u uzrastu od 4-10 meseci u zdrave, dobro uhranjene dece.
Klinička slika
– Bol u trbuhu tipa kolika, sa iznenadnim početkom, kratkim epizodama, koje se ponavljaju u dosta regularnim intervalima;
– Noge savija prema trbuhu u vreme napada;
– Bledilo, znojenje, tahikardija, letargija.
Sa vremenom se razvija slika intestinalne opstmkcije:
– Povraćanje (posle nekoliko časova sa primesama žuči);
– Krv i sluz u stolici (“malinasta stolica”, često tek posle rektalnog pregleda);
– Distenzija trbuha;
-Palpabilna masa kobasičastog oblika, uz gornje elemente je patognomoničanznak:
– najčešće u desnom gornjem kvadrantu, pokretna,
– masa je često konkavna prema umbilikusu,
– palpatorno je bolna,
– palpacija može izazvati napad kolika.
– Rektalnim pregledom otkriva se “malinasta” stolica i ponekad se može napipati apeks-glava invaginata.
Nema udruženih anomalija. Dijagnozne metode
Zapamtiti da u kliničkoj slici ne moraju biti prisutne šve opisane karakteristike, pa su potrebne dopunske dijagnozne procedure:
– Nativni snimak trbuha x 2 uspravno:
– znaci opstrukcije distalnog tankog creva obično se ispoljavaju kasnije,
– može biti vidljiva i mekotkivna senka;
– Ultrazvuk otkriva masu sa karakterističnim ehoima multiplih koncentričnih slojeva creva;
– Irigografija barijumom daje patognomoničnu sliku, a može biti i terapeutska. U diferencijalnoj dijagnozi treba misliti na ostale uzroke akutnog abdomena-
-intestinalne opstrukcije u određenom uzrastu, gastroenteritis i druga stanja praćena abdominalnim kolikama.
Lečenje
– Transport: ne zahteva specijalne mere, izuzev u slučajevima teške dehidra-sije i vaskularnog kolapsa kada je neophodna prethodna resuscitacija;
– Dobra intravenska linija, precizna nadoknada volumena i elektrolita; korisni su plazma i krv;
– Plasirati NG sondu, isprazniti želudac, da se spreči aspiraciona pneumonija;
– Započeti antibiotike (opasne gram-negativne sepse);
– Nikada ne raditi irigografiju pre nego što se dete rehidrira.
Hidrostatska(neoperativna) redukcija invaginacije
Hidrostatska redukcija barijumom, pod fluoroskopskom kontrolom, moguća je u većini slučajeva (Ravitch 65%). Nikada je ne treba koristiti u slučaju:
– odložene dijagnoze (više od 24 sata),
– u teških, šokiranih, jako dehidriranih bolesnika i
– u bolesnika sa znacima peritonitisa, šte su sve indikacije za hiiuršku intervenciju. Treba biti obazriv i u slučajevima sa obilnom hematohezijom i radiološkim dokazima intestinalne opstrukcije, kao i u uzrastu Hd se ne očekuje idiopatska invaginacija.
Ne počinjati hidrostatsku redukciju ako hirurška ekipa nije spremna. Barijum se uvodi u rektum kroz rektalnu sondu ili Foley-ev kateter, a irigator se postavlja na visinu od 0,5-1 m iznad pacijenta. Bitne su adekvatna sedacija i analgezija. Obavezna je intermitentna fluoroskopska kontrola. Slobodan refluks barijuma u ileum je dokaz kompletne redukcije. Osim toga, pojava stolice i flatusa sa barijumom, kao i gubitak mase klinički potvrđuju dijagnozu. Nakon uspešne redukcije, potrebna je dalja opservacija u bolnici (48 h), dok dete ne uspostavi pasažu, dobro toleriše hranu i potpuno je bez tegoba. Ne pokušavati forsiranu redukciju. U slučaju neuspešne hidrostatske redukcije, kao i kod navedenih kontraindikacija, sledi hirurška intervencija. Kod pravovremenih hirurških intervencija, pre strangulacije, obično uspeva transabdominal^ redukcija bez resekcije creva. U suprotnom, kao i kod postojanja tačke vodilje (Meckel, polip, duplikatur” creva), neophodna je resekcija nekrotičnog dela creva, odnosno tačke vodilje, sa odgovarajućim tipom anastomoze. Apendektomija je indikovana (Filston i Izant 1978).
Prognoza
Cilj treba da bude rana dijagnoza, jer ona znači nizak morbiditet, mortalitet nula i preko 50% bez operacije izlečenih pacijenata. Pominje se stopa recidiva oko 5% (Trip i Candy 1985, Wright 1988). Incidenca recidiva je slična u onih lečenih hidrostatskom redukcijom i operativnom redukcijon