Enureza (enuresis)
Enureza je nedovoljno objašnjen monosimptomatski fenomen urinarne inkon-tinencije. Fenomen se smatra patološkim ukoliko traje posle perioda ranog detinjstva u kome je ova pojava fiziološka. Ukoliko perzistira neprekidno od rođenja, govori se o primarnoj enurezi, dok se sekundarnom označava manifestacija fenomena posle izvesnog “suvog” perioda sa kontrolom mokrenja. Ukoliko se manifestuje danju govori se o diurnoj enurezi, dok najveći broj otpadaïia nokturne idiopatske enureze.
Enureza je fiziološki fenomen karakterističan za period posle rođenja kada se odigravaju promené morfofunkcionalnog sazrevanja neuroloških struktura odgovornih za mehanizam mokrenja i njegove kontrole. Vremenom se završava mijeli-nizacija vlakana u okviru refleksa mokrenja, nekad već oko prve godine, a u najvećem broju dece do kraja pete godine što se smatra fiziološkom granicom enureze. Tada se normalno dostiže neophodan stepen zrelosti neuroloških struktura potrebnih za potpunu dnevnu i noćnu kontrolu bešike. Sekundarne forme enureze nisu u korelaciji s poremećajima dozrevanja neuroloških struktura. Kod dece preko pet godina nokturna diureza je obično udružena sa emocionalnim problemima ili organskim oboljenjima. U najvećeg broja školske dece enuresis nocturna je uzrokovana nenormalnom iritabilnošću detruzora, koji se manifestovao u snu. Buđenje iz sna kod enuretičara je otežano, tako da pokazuju kontrakcije detruzora za vreme non-REM faze sna kada bi ovakva autonomna vegetativna aktivnost trebalo da bude na bazalnom nivou. Mnogi pacijenti imaju iritabilnu bešiku i u budnom stanju, a i mah funkcionalni kapacitet bešike. U toku urodinamskih ispitivanja veliki procenat enuretičara pokazuje slabu mogućnost svesne procene stepena punoće bešike. Sve ovo ukazuje na multifaktorijalni karakter enureze. Neophodna su detaljna urološka ispitivanja radi isključenja organskog poremećaja, pogotovu ako je enureza praćena urinarnom infekcijom.
Kod neuroloških lezija neophodna su urodinamska ispitivanja radi potvrde opstrukcije izlaza bešike. U slučaju suspektnog emocionalnog poremećaja nužna je pomoć psihoterapeuta, uz prethodno isključenje organskog supstrata enureze (npr. EEG-om).
i Letenje. U mnogim slučajevima nije potreban nikakav poseban tretman jer
kliničke manifestacije najčešće iščezavaju proporcionalno sa uzrastom do petnaeste godine. Ukoliko je dete malo, roditelji se najčešće obraćaju lekaru i zadovoljavaju razuveravanjem da nema organskog supstrata bolesti. Ako je lečenje indikovano i prihvaćeno, može se sprovesti:
Medikamentozno: obuhvata primenu lekova tipa imipramina čija funkcija nije jasno utvrđena, ali je evidentno da deluje na povećanje funkcionalnog kapaciteta bešike. Utiče i na san redukujući promené u nivoima sna koje su udružene sa enuretičnim epizodama. Imipramin je triciklični antidepresiv i ne primenjuje se u uzrastu ispod šest godina niti u slučajevima gde postoji organska osnova. Lekovi iz grupe Oxybutynina, inhibitora acetilholina na muskarinskim receptorima, imaju antienuretsko, antispazmodično delovanje na glatku muskulaturu.
Reedukacijski tretman: podrazumeva rad sa decom i roditeljima radi podsti-canja i ohrabrivanja dece u cilju sricanja osećaja pune bešike i vežbe za njeno kontrolisano pražnjenje.
Metoda treninga bešike: ovom metodom se povećava funkcionalni kapacitet bešike. Obično se kombinuje sa reedukacijskim metodama.
Metode uslovljenog odgovora: sprovode se primenom proteza koje aktiviraju alarmni-upozoravajući mehanizam u momentu pražnjenja bešike. Cilj je uspostaviti uslovni refleks buđenja pre pražnjenja.
Mešovite terapijske metode su : hipnoterapija, psihoterapija, alergoterapija (zbog “alergijskog cistitisa”), suzbijanje infekcije.
Kod dece koja mokre noću, a obraćaju se najčešće pred polazak u školu sa ovim problemom neophodan je kompletan dijagnostički tretman.
