Povrede uretre – mokraćne cevi
Na osnovu anatomskih karakteristika povrede uretre su podeljene na one ko se tiču prednje uretre (distalno od urogenitalne dijafragme) i zadnje uretre (izn urogenitalne dijafragme, uključujući povrede na njoj).
Povrede prednje uretre. Povreda prednje uretre obično nastaje kao posledi tupe traume mehanizmom nagnječenja na čvrstoj podlozi simfize pri raskoračno stavu. Jatrogena povreda je moguća kod neprikladnog instmmentiranja prilikotfl kateterizacije – najčešće nastaje na nerastegljivim delovima: meatus, nivo suspenziji i predeo urogenitalne dijafragme.
Klinička slika. Klasičan znak povrede prednje uretre je uretralno krvarenje b#l akta mikcije. Regionalni hematom obično prati povredu i ako je Bukova fascijl intaktna, ograničenje samo na telo penisa, a ako je oštećena ovaj se može proširiti | na okolne regije i skrotum. Dete obično ima teškoće sa mokrenjem, i ne treba g| forsirati da mokri jer to dovodi do još jače ekstravazacije urina.
Dijagnoza. Kod klinički suspektnih slučajeva potvrđuje se retrogradnom urett rografijom, uz upotrebu vodenog rastvora kontrasta, pre pokušaja instaliranja tranif uretralnog katetera. Prisustvo ekstravazacije potvrđuje postojanje lezije, a ako if kontrast pojavi i u bešici, to je znak daje kontinuitet uretera najverovatnije očuvati Treba imati na umu da je u odsustvu ekstravazacije ipak moguć značajan stepgft kontuzije uretre, što može dati ozbiljne kasnije komplikacije.
Lečenje. Određeno je obimom lezije. Parcijalne lezije sa ograničeno ekstravazacijom i hematomom mogu biti tretirane pažljivim plasiranjem finog tranii uretralnog katetera sa ili bez drenaže pratećeg hematoma. Neki autori preporučuje vezikalnu derivaciju kao alternativu. Kod povreda udruženih sa drugim povred
:oje direktno ugrožavaju život, sanacija se.odlaže uz suprapubičnu derivaciju i okalnu drenažu. Definitivni tretman težih povreda je hirurški.
Komplikacije. Rane komplikacije su uglavnom vezane za infekciju, a najčešća :asna komplikacija je stenoza.
Povrede zadnje uretre. U najvećem broju slučajeva (90%), povrede zadnje iretre uzrokovane su frakturom karlice, što je predisponirano fiksacijom uretre za lonji deo pubičnih kostiju. Ove povrede retko nastaju jatrogeno.
Klinička slika. Bol koji nastaje kod frakture karlice često maskira povredu iretre. Krvarenje iz uretre van mikcije i tegobe pri mokrenju, suprapubični otok, okalna osetljivost i hematom koji se može širiti i perinealno, ukazuju na moguću povredu zadnje uretre.
Dijagnoza. Rektalnim pregledom kod suspektnih slučajeva se konstatuje borniranje prednjeg zida. Retrogradnom uretrografijom dobija se nalaz ekstravazacije :ontrasta i treba je obavezno učiniti pre pokušaja plasiranja transuretralnog katetera.
Lečenje. Kod svih većih povreda neophodno je obezbediti alternativnu deri-raciju cistostomijom ili vezikostomijom kod manje dece. Tretman se sastoji u ispostavljanju kontinuiteta pomoću katetera koji se plasira simultano retro i antero-;radno. Primarno povezivanje je problematično zbog otežane mogućnosti procene stalnosti tkiva za reanastomozu. Ovaj pristup osporavaju i prisustvo hematoma, te injenica da se eksploracijom jedna zatvorena koštana povreda konvertuje u >tvorenu. Najjači argument protiv primarne eksploracije je naknadno izražena tenoza i impotencija. Ne preporučuje se dilatacija strikture. Metode izbora rešavanja tenoze su endoskopska uretrotomija ili operativna korekcija.
Povrede ženske uretre. Relativno su retke i najčešće su uzrokovane povredama :arlice sa frakturom, a rede penetrantnim povredama perineuma. Eksploraciju vršiti i anesteziji. Cesto se evidentira vezikovaginalna fistula. Povrede se zbrinjavaju >rimarnom operativnom rekonstrukcijom. U postoperativnom toku se održava uprapubična derivacija u toku 2 nedelje.
