Sindaktilija (spojeni prsti, prstići) kod deteta, dece
Po definiciji sindaktilija predstavlja urođeno spojene prste šake ili stopala. Predstavlja najčešću anomaliju šake (mada je prema nekim autorima polidaktilija češća). Incidenca se kreće u relaciji 1:1000-3000 slučajeva. U 38%
javlja se bilateralnoj u prošeku anomalija je češća kod muške nego kod ženske dece. Karakteristično je da se javlja familijarno, što ukazuje na genetski karakter oboljenja.
Prosta sindaktilija, kod koje su prsti spojeni mostom od mekog tkiva i kompleksna sindaktilija kod koje postoji i fuzija skeletnih elemenata. Isto tako može se javiti u formi brahisindaktilije kod koje su prsti skraćeni i najčešće ri-gidni zbog urođene ukočenosti zglobova tzv. simfalangizam. Karakteristično za ovu poslednju grupu je da se javlja u sklopu sindroma od kojih su najpoznatiji Polandov sindrom (aplazijam. pektoralis majora, aplazija dojke, rebarni deformiteti) i Apertov sindrom (Craniosvnostosis, facijalni deformiteti).
Terapija je isključivo operativna. Sastoji se od razdvajanja prstiju i kreiranja nove interdigitalne komisure metodom dorzalnog režnja kože, dok se bočni defekti nastali tokom razdvajana pokrivaju transplantatima kože. Klasično se smatralo da sindaktiliju treba korigovati sa 4 godine starosti. Prema modernoj doktrini operaciju treba izvesti sa 6 meseci starosti ukoliko je u pitanju fuzija ivičnih prstiju šake (mali i domali, i palac i kažiprst)
može se sačekati dve godine, pa i duže, kada će zbog krupnijih struktura operaciji biti lakša.
Kod proste sindaktilije prognoza je odlična. Kod kompleksne i brahisindakti lije prognoza je znatno lošija, kako u pogledu estetike tako u pogledu funkcije.
