Rascepi usne i nepca kod deteta, bebe, beba
1. RASCEPI PRIMARNOG PALATUMA (do foramen incisivuma):
a) rascep usne: – jednostrani, obostrani
– kompletni, inkompletni
b) rascep alveolarnog nastavka maksile:
– jednostrani, obostrani
– kompletni, inkompletni
c) rascep i usne i alveolarnog nastavka:
– jednostrani, obostrani
– kompletni, inkompletni
2. RASCEPI SEKUNDARNOG PALATUMA (od foramen incisivuma do uvule):
a) rascep mekog nepca,
b) rascep mekog i tvrdog nepca
U pogledu nasleđivanja ukoliko jedan brat ili sestra ima rascep usne ili nepca, šanse sa sledeće dete su 4,4%, a za izolovani rascep usne 2,5%. Ako je jedan roditelj zahvaćen Dolešću, dete ima 3,2% šanse za rascep usne i nepca, a 6,8% samo za rascep usne.
U toku embrionalnog razvoja gornja usna i premaksila se formiraju od tri protu-Derance koje sadrže mezoderm pokriven epitelom. Fuzija ovih masa dovodi do brmiranja normalnih struktura. Deficijencija volumena mezoderma u ovim nastavcima lovodi do izostanka fuzije i pojave rascepa primarnog palatuma.
Sekundarni palatum ima drugačiju embriologiju. Razvoj počinje od šeste nedelje, xl parnih nastavaka maksile koji se nazivaju palatinalni nastavci. U početku oni su »stavljeni vertikalno sa jezikom koji se interponira između njih. Kasnije, sa spuštanjem ezika, oni postepeno zauzimaju horizontalni položaj. Nespuštanje jezika uzrokuje rastepe sekundarnog palatuma.
Terapija je, naravno, isključivo operativna. Operacija primarnog palatuma može se zvesti potpuno bezbedno čak i neposredno nakon rođenja. Ovakve neonatalne operacije maju prednost samo u tome da bebu čine mnogo prihvatljivijom za roditelje i okolinu, dedutim, postoje i mane ovakvog tretmana Pre svega mogu postojati udružene anoma-ije koje ne moraju biti uočljive u neonatalnom periodu. Pored ovoga, stoji i činjenica da nakon najbolje izvedene operacije uvek postoji rezidualni deformitet koji može biti veliko opterećenje za roditelje koji nisu svesni kako je dete izgledalo sa rascepom. najveći broj hirurških centara preporučuje operaciju u uzrastu od 6-12 nedelja. Dete aora da ostvari konstantan porast težine, a hemoglobin ne srne biti ispod 10. U slučaju »ilateralnih rascepa, mnogi autori preporučuju repoziciju alveolarnog segmanta putem itraoralnih i ekstraoralnih proteza Kod bilateralnih slučajeva ova metoda olakšava tirurški rad, dok Jeod unilateralnih slučajeva nema nikakvih prednosti u odnosu na iirektnu operaciju.
Za lečenje rascepa primarnog palatuma koristi se veći broj metoda. Svaka operacija zavisi od konkretnog slučaja i nema univerzalne operativne tehnike koja bi bila zadovoljavajuća u svim slučajevima.
Rascep sekundarnog palatuma predstavlja drugi problem. Nemogućnost da ova deca u usnoj duplji ostvare vakuum neophodan za sisanje, čini ovu anomaliju mnogo težom nego rascep primarnog palatuma. Sasvim zadovoljavajuća ishrana može se omogućiti bušenjem mpe na cucli malo veće nego što je uobičajena. Najveći broj hirurga se slaže da je operaciju najbolje izvesti u uzrastu od dve godine. Postoji i drugi trend u nekim centrima da se operacije rade u uzrastu od 12 meseci, pa i ranije.Takođe se savetuje ortodontski tretman koji treba da bude pod kontrolom specijaliste za ortopediju vilica.
Kao komplikacije, kod rascepa sekundarnog palatuma javljaju se učestale inflamacije srednjeg uva. Posledično se javlja izvesni stepen gubitka sluha. Odstranjenje krajnika može da smanji učestalost ovih infekcija, ali se time povećava velofaringealni prostor i pojačava nazalni govor karakterističan za ovu anomaliju. Takođe je indikovan i fonijatrijski tretman sa ciljem da se poboljša govor. Uzrast kada treba započeti ovaj tretman je između 4. i 8. godine.
Rezultati lečenja su uglavnom dobri. Postoje komplikacije koje se javljaju nakon operacije. Najčešće su to fistule između usne i nosne duplje i nazalni govor.
