Artrocenteza, ili infiltracija zglobova
Kod traumatskih, degeneratvnih i zapaljenskih procesa na zglobovima česta je patološka sinovijalna reakcija tokom koje se proizvodi sinovijalna tečnost u višku, ili se smanjuje njena prirodna resorpcija. Ovo dovodi do hidropsa zglobova, a kada se udruži sa krvarenjem, nastaje hemartros – izliv krvi u zglobni prostor. Sličnim mehanizmima javljaju se i izlivi u burze, posebno u burzu olekranona i u subpatelarnu burzu.
Lekar opšte’medicine može relativno kratkim treningom da savlada tehniku bezbedne punkcije najvećih zglobova, pri čemu se najčešće vrši punkcija kolenog zgloba i burze olekranona u cilju evakuacije tečnosti, a zatim, radi infiltracije kortikosteroidima, vrši se i artrocenteza ramenog zgloba i koksofemoralnog zgloba. Na nivou primarne zdravstvene zaštite retke su infiltracije zgloba lakta, zgloba ručja i skočnog zgloba.
Punkcija ramenog zgloba i kolena vrši se posle temeljnog čišćenja kože jodom. Za punkciju se koriste prednji i zadnji pristup (zbog bezbed- nosti za lekare opšte medicine najbolji su zadnji pristup za zglob ramena i prednje-lateralni „subpatelarni” pristup za zglob kolena). Bočni pristup se koristi kod artrocenteze koksofemoralnog zgloba. Igla kojom se vrši punkcija treba da je većeg kalibra, počeljno oko 1,2mm i više. Spric kojim se vrši punkcija u cilju evakuacije hidropsa treba da bude najveći, od 20ml, jer se neretko iz zgloba može odstraniti i nekoliko takvih punih špriceva.
Posle ulaženja iglom u zglobni prostor, lekar u nekoliko probnih aspiracija i menjanjem pravca ulaska igle određuje mesto gde je evakuacija intraartikularne tečnosti najlakša. Ukoliko se prvi šric napuni, on se skida sa igle koja ostaje u zglobnoj šupljini, a potom se na nju stavlja drugi prazan špric i evakuacija se nastavlja.
Posle punkcije u cilju uklanjanja otoka, obično se daje intraartikularno (ili intraburzalno) injekcija Hidrokortizona ili Diprophosa (betametazon).
