Šta je prelom patele (fractura patellae)?
Patela spada u grupu sezamoinih kostiju i najveća je takva kost u organizmu. Sezamoidne kosti nisu smeštene u samom zglobu, ali učestvuju u njihovim aktivnim pokretima, tako što se mišići pripajaju za njih i deluju mehanizmom poluge. Patela se nalazi sa prednje strane zgloba kolena i smeštena je ispod kože.
Potkožna lokalizacija patele je izlaže delovanju sila i povećava mogućnost njene povrede. Do preloma patele najčešće dolazi prilikom pada na prednji deo kolena, ali i prilkom snažne kontrakcije kvadricepsa butine, kao i udarcem u prednji deo kolena, pri upucavanju…
Oblik preloma zavisi od dejstva sile koja deluje na koleno, u najvećem broju slučajeva. Zvezdasti prelomi nastaju prilikom udarca u koleno, dok padovi na koleno mogu da načine kominutivni (komplikovani) prelom. Hiperekstenzija (prekomerno istezanje) zgloba kolena može da načini transverzalni prelom, mada su moguće i kombinacije ovih preloma.
Statistički podaci pokazuju da se prelomi patele predstavljaju otpirile 1% svih preloma. Prelomi patele se javljaju kod osoba svih uzrasta, ali nešto češće kod dece i osoba starijih od 60 godina.
Kako se manifestuje prelom patele?
Od simptoma i znakova kod preloma patele dominiraju
- bol u zahvaćenom kolenu
- pojava otoka povredjenog kolena
- u zavisnosti od mehanizma povrede, koža može biti u abrazijama, ekhimozama, ili postoji hematom ispod kože
- postoji ograničenost pokreta kolena, odnosno pacijent ne može da savije koleno aktivno, ali postoji mogućnost pasivnog savijanja kolena
- naročito je opasno ukoliko postoji komunikacija spoljašnjom sredinom sa zglobom kolena, zbog mogućnosti pojave infekcija
- često je krvarenje u zglobu kolena (hemartros)
Kako se postavlja dijagnoza preloma patele?
Anamneza sa kliničkom slikom i detaljnim obejektivnim pregledom je najčešće dovoljna za postavljanje dijagnoza preloma patele.
Definitiva dijagnoza se postavlja rendgenskim snimkom kolena u dve projekcije.
Skener (kompjuterzovana tomografija) se može načiniti da bi se utvrdilo postojanje udruženih povreda struktura kolena.
Kako se leči prelom patele?
Ukoliko prelom patele nije dislociran i ekstenzorni mehanizam kolena nije narušen, može se načiniti gipsana imobilizacija zgloba koelna koja najčešće daje veoma dobre rezultate.
Gipsana imobilizacija stoji oko 5 nedelja i nakon nje je potreban fizikalni tretman. Tokom imobilizacije, dozvoljen je oslonac na povredjenu nogu. Kada rendgenski snimak pokaže da postoji srastanje patele, može se skinuti gipsana imobilizacija i staviti imobilizacija koja se može odstranjivati. Najbolji pokazatelj zarašćivanja patele je fleksija noge od 90% u zlobu kolena i veća.
Ukoliko konzervativno lečenje nije moguće, primenjeuje se operativno lečenje koje podrazumeva fiksiranje patele žicom na više načina.
Komplikacije preloma patele su infekcija rane i zgloba kolena, ukočenost zgloba kolena, prominencija žica i drugog materijala nakon operativnog lečenja…
