Prelomi vrata butne kosti (fractura colli femoris)?
Vrat butne kosti predstvalja strukturu koja spaja telo butne kosti i glavu femura. Prelomi vrata butne kosti mogu da pogode kako mlade osobe, tako i starije osobe sa promenama na kostima po tipu osteoporoze. Tip A preloma vrata butne kosti su nepotpuni prelomi sa gornje strane vrata. Tip B preloma su nepotpuni prelomi sa donje stranje vrata. Tip C preloma predstavljaju potpuni prekid kontinuiteta vrata femura.
Kod mladjih osoba, prelomi vrata butne kosti nastaju dejstvom sile velikog intenziteta, poput pada sa visine, saobraćajne nesreće, direktnog dejstva sile na predeo kuka. Kod starijih osoba, padanje i spoticanje je najčešći mehanizam preloma vrata butne kosti. Do preloma vrata butne kosti može doći i prilikom iščašenja zgloba kuka.
Statistički podaci pokazuju da se prelomi butne kosti javljaju kod otprilike 50 osoba na svakih 100 000 ljudi. Osobe muškog pola su nešti češće pogodjene ovim frakturama nego osobe ženskog pola.
Kako se manifestuju prelomi vrata butne kosti?
Simptomi i znaci preloma vrata butne kosti najčešće su
- bol u regiji kuka
- nemogućnost pokretanja natkolenice i stajanja na povredjenoj nozi
- postoji otežano, ili onemogućeno pasivno pokretanje natkolenice
- postoji defortmitet povredjene noge u vidu njenog skraćenja
- noga je u adukciji i spoljašnjoj rotaciji
- moguća je povreda arterije koja ishranjuje glevu butne kosti, pa dolazi do razvoja aseptične nekroze glave butne kosti
- česta je pojava otoka i hematoma regije kuka
Kako se postavlja dijagnoza preloma vrata butne kosti?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnom pregledom pomaže da se posumnja na prelom glave butne kosti.
Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu rendgenskog snimka zgloba kuka u dve projekcije.
Scintigrafija kostiju, kao i nuklearna magnetna rezonanca se mogu koristiti kod postojanja infekcije, tumora, ili nejasnih snimaka na rendgenu.
Kako se leče prelomi vrata butne kosti?
Ukoliko prelomi vrata butne kosti nisu komplikovani i ukoliko ne postoji veće pomeranja koštanih fragmenata, može se načiniti gipsana umobilizacija koja se skida nakon 4 meseca, uz izbegavanje opterećenja povredjene noge.
Ukoliko su prelomi dislocirani i ukoliko postoji veće pomeranje koštanih fragmenata, dolazi u obzir operativno lečenje koje podrazumeva unutrašnju fiksaciju, ili zamenu zgloba kuka kod starijih osoba.
Komplikacije preloma vrata butne kosti su loše srastanje i nesrastanje, osteonekroza i aseptična nekroza, hronični bol i nepotpuni pokreti zgloba.
