Prelomi glave butne kosti (fractura capitis femoris)?

Glava butne kosti aktivno učestvuje u formiranju zgloba kuka zajedno sa acetabulumom bedrene kosti. Najčešće do preloma glave butne kosti dolazi prilikom iščašenja zgloba kuka sa prelomima acetabuluma.

Prelomi glave butne kosti se mogu podeliti na tip I preloma koji obuhvata frakture ispod fovee glave butne kosti, a prelomi tipa II su prelomi koji su  iznad ove strukture. Prelomi tipa III obuhvataju i prelome vrata butne kosti, dok prelomi tipa IV obuhvataju prelome acetabuluma bedrene kosti.

Najčešća komplikacija preloma glave butne kosti i iščašenja zgloba kuka je avaskularna nekroza glave butne kosti zbog kidanja arterije koja je snbdeva. Često se dogadja i loše srastanje glave butne kosti iz istog razloga. Često se prelomi glave butne kosti vidjaju i kod pacijenata koji imaju osteoporozu.

Statistički podaci pokazuju da su u pitanju veoma retki oblici preloma sa nepoznatom incidencom.

Kako se manifestuju prelom glave butne kosti?

Najveći broj pacijenata sa prelomom glave butne kosti  ima iščašenje zgloba kuka dejstvom velike sile, naročito pri udaru kolena u instrument tablu prilikom saobraćane nesreće, kada se sila prenosi na zglob kuka i lomi glavu butne kosti, acetabulum, ili druge strukture.

U kliničkoj slici dominira bol u zglobu kuka sa otokom kože i nemogućnošću izvodjenja pokreta u zglobu kuka.

Kako se postavlja dijagnoza preloma glave butne kosti?

Anamneza sa kliničkom slikom i obejktivnim pregledom pomaže da se postavi sumnja na prelom glave butne kosti.

Potrebno je načiniti rendgenski pregled iz više uglova, kako bi se dijagnoza potvrdila.

Nekada je poželjno načiniti skener (kompjuterizovana tomografija), naročito ukoliko postoji sumnja na prelom acetabuluma.

Nuklarna magnetna rezonanca se može načiniti nakon 5 nedelja od konzervativnog lečenja, kako bi se isključilo postojanje evaskularne nekroze glave butne ksoti.

Kako se leči prelom glave butne kosti?

Najbitniji postupak u lečenje je pokušaj da se načini zatvorena repozicija glave butne kosti u što bržem vremenskom intervalu. Tipovi preloma I i II se mogu reponirati konzervativnim putem.

Ukoliko postoji pomeranje koštanih fragmenata, kominutivni prelomi, tip III i tip IV preloma glave butne kosti, dolazi u obzir hirurško lečenje.

Repozicija glave butna kosti u acetabulum vrši se u roku od 6 sati najkasnije, nakon povrede. Postoji više mehanizama zatvorene repozicije iščašenog kuka, ali su svi oni u domenu lekara specijaliste ortopedije. Zbog intenzivnih bolova koji se javljaju pri manipulacijama, potrebno je pacijenta uvesi u opštu anesteziju sa ordiniranjem analgetika.

Neophodna je imobilizacija sa izbegavanjem opterećenja povredjene noge tokom nekoliko meseci nakon povrede.

Neophodna je odgovarajuća fizikalna terapija sa rehabilitacijom kako bi se održala odgovarajuća muskuloskeletna funkcija.

Komplikacije iščašenja kuka mogu da budu avaskularna nekroza glave butne kosti, artritis, miozits osificans, neadekvatnost pokreta kuka nakon lečenja i prisustvo hroničnog bola u regiji kuka.