Šta je tromboza dubokih vena?
Tromboza dubokih vena predstavlja prisustvo tromba (koagulisane krvi) u venama koje nisu u potkožnom sloju, već se nalaze duboko u tkivima esktremiteta. Vene na ekstremitetima funkcionišu tako što vraćaju krv sa periferije u srce i čine rezervoar za samu krv. Tromboflebitis predstavlja prisustvo tromba sa zapaljenjem u venama potkožnog sloja i treba ga razlokovati od tromboze dubokih vena.
Brojni su faktori koji predisponiraju nastanak tromboze dubokih vena, ali tri najčešće spominjana su staza krvi, oštećenja krvnih sudova i poremećaj koagulacije krvi (Virhovljeva trijada). Dugotrajna imobilizacija, prilikom dugog sedenja i stojanja, paraliza, stanja nakon povreda i preloma, kod dehidratacije, kod pojedinih bolesti krvnog sistema i malignih procesa, prisustva nekih infektivnih bolesti, dejstvo hemoterapije, upotreba oralnih kontraceptiva, opekotine, trombocitopenija, popuštanje srca, sepsa, su faktori rizika za nastanak tromboze dubokih vena.
Postoje odredjena stanja i oboljenja sa jasnom genetskom predispozicijom za nastanak venskih tromboza, ali su ona u domenu specijaliste hematologije. U najvećem broju slučajeva, tromboza dubokih vena se dogadja na donjim ekstremitetima. Najozbiljnija komplikacija tromboze dubokih vena predstavlja plućna embolija (širenje tromba u plućni vaskularni sistem – kod svakog desetog pacijenta), što za posledicu može imati i smrtni ishod.
Nisu u potpunosti poznati statistički podaci o prevalenci tromboze dubokih vena, ali se pretpostavlja da je broj obolelih oko 80 osoba na 100 000 ljudi na godišnjem nivou. Najčešće tromboza dubokih vena pogadja osobe koje su starije od 40 godina, ali se može javiti u bilo mkom životnom dobu. Osobe muškog pola su češće pogodjene venskom trombozom nego osobe ženskog pola. Pripadnici bele i crne populacije su češće pogodjeni venskom trombozom nego pripadnici azijske i hispano populacije.
Kako se manifestuje tromboza dubokih vena?
Tromboza dubokih vena može proći potpuno asimptomatski i da prodje sama od sebe.
Kada postoje kliničke manifestacije, to su najčešće
- postoji otok ekstermiteta sa strane duboke venske tromboze (kod visokih tromboza smeštenih u karlici i trbuhu postoji otok obe noge)
- otok ekstremiteta može biti toliko izražen da ugožava arterijsku cirkulaciju ekstrmiteta
- obim ekstremiteta je povećan zbog otoka
- može se javi bol u pogodjenom ekstremitetu
- postoji osećaj napetosti u pogodjenom ekstremitetu
- koža je često osetljiva na pritisak
- postoji bolna osetljivost mišića na dodir i pritisak, kao i osećaj bola pri povlačenju stopala naviše
- koža zahvaćenog ekstremiteta može biti cijanotična (plavo prebojena), mermerasto prošarana, ili sa prisutnim tačkastim krvarenjima (petehije)
- najozbiljnija komplikacija tromboze dubokih vena je plućna embolika koja predstavlja širenje trombotskih procesa u vaskularni sitem pluća
Kako se postavlja dijagnoza tromboze dubokih vena?
Anamneza sa kliničkom slikom i detaljnim objektivnim pregledom je dovoljna da se posumnja na trombozu dubokih vena.
Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu dopler ultrazvučnog pregleda ekstremiteta koji vizualizuju trombotske mase, kao i venografijom (kontrastno snimanje vena) i eventualno skenerom (kompjuterizovana tomografija) i nuklearnom magnetnom rezonancom.
Potrebne su detaljne laboratorijske analize, naročito kod ponovljenih slučajeva venske tromboze, kod mladjih pacijenata i kod prisustva jasne genetske predispozicije koje su u domenu lekara specijaliste hematologije (protein s, protein c, antitrombin III i antifosfolipidna antitela, faktor V, d dimer…).
Kako se leči tromboza dubokih vena?
Lečenje duboke venske tromboze podrazumeva ordiniranje kontinuiranih infuzija heparina i striktno mirovanje u bolničkim uslovima, a kasnije je uvode niskomolekularni heparini (fraksiparin, fragmin).
U slučaju rekurentnih tromboza dolazi u obzir primena oralnih antikoagulanasa, antagonista vitamina K (kumarin, varfarin). Kod veoma raširenih procesa, dolazi uobzir primena fibrinolitičke terapije (koja rastvara tromb – urokinaza, streptokinaza, alteplaza), ali je kod ove terapije česta pojava komplikacija u vidu krvarenja.
Preporučuje se nošenje kompresivnih elastičnih čarapa čija je funkcija sprečavanje širenja tromba i sprečavanje pojave komplikacije poput plućne embolije.
Hirurško lečenje u vidu trombektomije i plasiranja filtera na donju šuplju venu dolazi u obzir i u domenu je lekara specijaliste vaskularne hirurgije.
