Collesov prelom (Fractura radii loco typico)
Prelom nastaje u odraslih osoba, obično starijih, koji imaju osteoporotične kosti! Opisao ga je Abracham Colles 1814. godine.
Mehanizam povređivanja. Nastaje padom na dorziflektiranu šaku sa podlakticom u pronaciji. Prelomna pukotina prolazi kroz distalni okrajak, radijusa; kroz metafizu. Ponekad linija preloma ide kroz epifizu. Distalni fragment je dislociran dorzalno i lateralno-radijalno, ali postoji i dorzalna anguladja. Može postojati istovremen prelom stiloidnog nastavka ulne. Fraktuma linija može biti vanzglobna (obično kod starijih osoba) ili ulazi u zglobni prostor (kod mlađih osoba) i tada prelom postaje komplikovan, intraartikularan. Takođe, mogu postojati samo dva fragmenta (češće) ili kominucija (multifragmentarai prelom).
Klinička slika
Ukoliko je prelom bez dislokacije javlja se samo otok, praćen bolom. U slučaju dislokacije klinička slila je karakteristična. Postoji jasan deformitet u vidu leđa viljuške zbog pomer- anja distalnog fragmenta unazad, dorzalno Otok je veliki, naročito na dorzalnoj strani. Krvni podliv u vidu ekhimoza i sufuzija prvo se vidi sa volame strane ručnog zgloba, da bi se kasnije proširio na šaku i celu podlakticu, u zavisnosti od položaja ruke.
Rtg nalaz. Potrebne su dve projekcije. Vidi se zadnje pomeranje distalnog fragmenta, uz penetraciju u proksimalan fragment Ta penetracija uslovljava okretanje fragmenta oko transverzalne osovine i dorzalnu angulaciju artikularne površine. Radijus je skraćen i prominira stiloidni nastavak ulne (radijus je u zdravoj ruci duži od ulne od 8 do 18 mm).
Lečenje
Cilj lečenja je uspostavljanje prirodne dužine i volarne angulacije artikularne površine radijusa (1- 23 stepena volarne angulacije u lateralnoj projekciji). Većina preloma može da se leči konzervativno. Ukoliko je prelom bez ili sa minimalnom dislokacijom, postavlja se gipsana longeta za distalni radijus. Prelom sa dislokacijom reponira se trakcijom u pravcu osovine kosti, sa palmarnom fleksijom i ulnarnom devijacijom šake, čime se distalni fragment dovodi u anatomsku poziciju. Ukoliko se postigne dobra repozicija, postavlja se dorzalna, podlakatna, gipsana šina, koja se pruža odŠaka se zatim elevira i odmah se započinje sa vežbama prstiju.
Ukoliko se bol izuzetno pojača, a prsti postanu otečeni i cijanotični, uprkos elevaciji i aktivnim vežbama, neophodno je popuštanje gipsa (presecan- je zavoja i olabavljenje gipsa). Posle 7-10 dana neophodna je radiografska kontrola. Ukoliko je pozicija reponiranog preloma očuvana – zadržana, postavlja se kružna gipsana imobilizacija. Collesov prelom zarasta za 6 nedelja. Ukoliko je prelom nestabilan, uz tešku kominuciju, lečenje je operativno.
Komplikacije
Postoje mnogobrojne komplikacije ovog najčešćeg preloma i dele se na rane 1 kasne.
Rane komplikacije. Cirkulacija prstiju mora da se kontroliše u prvih 48 h. Ponekad postoje znaci kompresije n. medianusa u karpalnom tunelu, što zahteva dekompresiju nerva.
Kasne komplikacije. Loše srastanje preloma (fractura male sanata) je relativno česta pojava, koja je posledica neadekvatne repozicije ili neraspoznavanja redislokacije preloma u gipsu. Leči se operativno (korektivna osteotomija). Produženo zarastanje ili nezarastanje stiloidnog nastavka ulne može da bude bolno i zahteva lečenje. Česta komplikacija je ‘ograničenje pokreta ramena. Sudeckova mrljasta kostna atrofija nastaje od ukočene, atrofične šake sa teškim trofičkim promenama. Ruptura tetive dugog opružača palca nastaje zbog neadekvatnog kliznog puta navedene tetive. Leči sa takođe operativno, transpozicijom tetiva.
