Prelomi gornjeg okrajka humerusa – nadlaktice
Prelomi proksimalnog okrajka humerusa najčešće nastaju u starijih osoba, posebno u žena sa post- menopauzalnom osteoporozom; predstavljaju 5% svih preloma i obično su rezultat pada na ispruženu ruku. Prelomna linija najčešće prolazi kroz hirurški vrat i zbog toga se čitava grupa preloma na ovom nivou nazivala jednostavno prelomima hirurškog vrata (Fractura colli chirurgici humeri). Međutim, mogu da postoje i prelomi velikog i malog tuberkuluma, kao i prelomi u nivou anatomskog vrata.
Podela preloma
Ovakvi prelomi se najlakše dele na nestabilne i stabilne . Međutim, danas je prihvaćena Neerova podela preloma proksi- malnog okrajka humerusa. On je taj deo kosti pode- lio na 4 segmenta (slika 52): glavu humerusa, telo nadlakatne kosti, veliku kvrgu i malu kvrgu. U zavisnosti koliko je ovih ključnih segmenata odvojeno frakturnom pukotinom većom od 1 cm ,Neer je sve prelome podelio na jednodelne, dvodelne, trođelne i četvorodelne. Jednodelan je stabilan, dok su ostali nestabilni prelomi.
Jednodelan – stabilan prelom
To je stabilan prelom jer prelomljene strukture, bez obzira na broj, nisu odvojene razmakom većim od 1 cm. Koštani fragmenti su povezani mekotkivn- im strukturama i pokreti u ramenu više rie mogu da dovedu do nove dislokacije. Približno 80% preloma proksimalnog okrajka humerusa spada u ovu grupu
Dvodelan prelom
To je nestabilan prelom kod koga je jedan segment odvojen više od 1 cm i predstavlja jedan deo. Ostali fragmenti – segmenti su spojeni i predstavljaju drugi deo. Na primer, velika kvrga čini jednu, a glava, mala kvrga i dijafiza drugu celinu, lj. deo.
Trodelan prelom
U ovakvim slučajevima dva segmenta su prelomnim pukotinama odvojena od ostalih, koji predstavljaju celinu. Prelom je, takođe, nestabilan.
Četvorodelan prelom
Svi segmenti su međusobno odvojeni prelom- nom pukotinom većom od 1 cm.
Klinička slika
Klinički nalaz često nije upečatljiv zbog nedostatka deformiteta i značajnijeg bola. Povređeni, posebno starije osobe ženskog pola, ponekad se javljaju lekaru tek kada primete krvni podliv koji se ponekad vidi ćelom dužinom nadlaktice i dobrim delom ipsilateralne polovine grudnog koša. Bol i krvni podliv (ekhi- moza, sufuzija) bude sumnju na prelom proksimalnog okrajka humerusa.
Rendgenski pregled mora da bude u dve projekcije – rade se AP i profLlni skapularni snimak.
Lečenje
Prelomi koji su stabilni (bez dislokacije) leče se imobilizacijom do prestanka bola, u trajanju od nekoliko nedelja, a zatim se počinju pasivne vežbe ramena. Dvodelni prelomi se takođe relativno jednostavno leče konzervativno. Imobilizadja se nosi 4 nedelje, a zatim se započinju vežbe ramena. Retko kad je potrebno operativno lečenje i to samo u mlađih osoba. Trodelni prelomi zahtevaju često operativno lečenje u smislu krvave repozicije i unutrašnje fiksacije. U lečenju četvorodelnih preloma preporučuje se ugradnja endoproteze.
U starih osoba se rame imobiliše veoma kratko, bež obzira o kom tipu prelom se radi. U svih grupa bolesnika se po stavljanju imobilizacije odmah započinju vežbe šake, a ubrzo i lakta.
Komplikacije
Mogu da se jave neurovaskularne povrede i zbog toga je neophodan detaljan klinički pregled. Ukočenost ramena se javlja veoma često, ali se najbolje sprečava ranim započinjanjem vežbi. Loše srastanje preloma se javlja relativno često, mada obično ne prouzrokuje značajnije smetnje. Avaskularna nekroza glave humerusa se javlja u 20% pacijenata sa četvorodelnimprelomima.
