Urtikarija (urticaria – koprivnjača) 

Urtikarija je polietiološko oboljenje, koje je posredovano hemijskim medija­torima, medu kojima je najznačajniji histamin, akarakteriše se eksudativnom papulom ili plakom (urtika) kao osnov­nom promenom.

Etiopatogeneza urtikarije je vrlo kom­pleksna. Medijatori procesa su histamin, kinini, serotonin, acetilholin, prostaglan-dini i leukotrieni. Najznačajniji medu nji­ma je histamin, koji dovodi do vazodila-tacije, povišene propustljivosti zida krvnih sudova i pruritusa; on takode iza­ziva kontrakciju glatkih mišića i hiperse-krecijusluzokoža. Promene na koži supo-sledica vazodilatacije i edema derma i/ili hipoderma. Respiratorni, gastrointesti-nalni i kardiovaskularni sistem takode mogu biti ledirani i učestvovati u nastaja­nju kliničke simptomatologije.

Etiopatogenetski mehanizam odgo­voran za pojavu ovih promena može biti imunološki i neimunološki. Imunološke urtikarije su najčešće uzrokovane reak­cijom I tipa (anafilaksa, preosetljivost ranog tipa), gde specifični antigen iza­ziva stvaranje antitela klase IgE. Ova antitela proizvode B limfociti, ali u tom procesu induktivnu ulogu imaju i medi­jatori Th-2 limfocka, pre svega 11-4. IgE- -antitela se vezuju za membranu masto­cita i bazofilnih leukocita; vezivanje specifičnog antigena, koji mora pre­mostiti bar 2 IgE molekula, dovodi do degranulacije ovih ćelija i do oslobađa­nja medijatora (Shema 1-1). Specifični antigeni koji izazivaju ovaj oblik urtika­rije su brojni. (Tabela 1-I). Ovi oblici ur­tikarije obično nastaju nekoliko minuta posle kontakta sa uzročnikom; među­tim, medikamenti mogu davati promene i’posle više dana, pa čak i nedelja. U re­dim slučajevima u osnovni urtikarijal-nih promena može biti i imunološka re­akcija III tipa sa aktivacijom komple-menta (vasculitis urticarialis, serumska bolest); kod ovih oblika antitela pripa­daju klasi IgG i IgM. Neimunološke ur-tikarije nastaju usled direktnog osloba­đanja medijatora iz mastocita, bez učešća antigen-antitelo reakcije, pa se ova pojava naziva anafilaktoidna reak­cija. Tačan mehanizam procesa nije ja­san, ali se smatra da kod tih osoba pos­toji povišena sklonost mastocita da os­lobađaju medijatore. Indukujući agensi (histaminoliberatori) mogu biti lekovi, hemikalije, neke vrste hrane, aditivi, okultne infekcije, kao i hipotetični en­dogeni faktori. Medu njima su naj­značajnija radiokontrastna sredstva, opijati, intravenski anestetici, školjke…

Urtikarija može biti izazvana i nizom fizičkih faktora: toplota, hladnoća, sun­ce, pritisak i dr. Mehanizam nastajanja ovih oblika urtikarije je kompleksan i aedovoljno razjašnjen. U redim slučaje­vima i u ove procese je uključen imuno­loški mehanizam. Ipak se smatra da kod većine fizički faktori imaju direktnu ini-;irajuću ulogu u degranulaciji funkciomalno izmenjenih mastocita. 

U redim slučajevima urtikarija se avlja kod sistemskih bolesti kolagenog kiva, hipertireoidizma i malignih tumo-a, ali i kod nekih drugih opštih oboljeija .

Klinička slika

Urtikarija je vrlo često oboljenje. Javlja se u oko 25% populacije u nekom periodu života i-može astati u svim uzrastima.

jagode i limun. Intolerancija anafilaktoidnog tipa usled uzimanja aspirina, nes-teroidnih antinflamatoraih sredstava i aditiva iz hrane pripisuje se abnormal­nom metabolizmu arahidonske kiseline. U nekim slučajevima i emocionalni stres može provocirati urtikariju.

Kod značajnog broja obolelih uzro­čnik i mehanizam nastajanja ne može biti otkriven i ovi slučajevi se nazivaju idiopatske urtikarije. U skorije vreme su opisane i autoimune urtikarije, koje su izdvojene iz grupe idiopatskih urtikarija.

Osnovna eflorescencija je urtika, pro­totip eksudativne papule. Javlja se kao cir-kumskriptni edem površnog dela derma. Promene su najčešće u vidu ograničenih, eritematoznih i elastičnih papula ili ploča (plak) čije se dimenzije kreću do 10 i više santimetara. Mogu se javiti i u obliku anu-lamih (Slika 1) i circinarnih elemenata. U slučaju intenzivnog edema, usled sekun­darne kompresije krvnih sudova urtika postaje bleda i čvrsta (porcelanska urtika) (Slika 2). Ukoliko dođe do ekstravazacije eritrocita, urtika postaje hemoragična. Navedene promene mogu biti pojedi­načne, ili konfluirati (Slika 3); obično su simetrične, a pruritus je redovno prisutan. Urtike se povlače posle nekoliko sati (promene ne traju duže od 24 sata), a da­lji tok oboljenja protiče u sukcesivnim naletima. U zavisnosti od trajanja, urti­karija može biti akutna i hronična.

Akutna urtikarija se karakteriše naletima koji traju do 6 nedelja. Javlja se u svim uzrastima, ali je češća kod de-ce i mladih osoba. U osnovi oboljenja je najčešće imunološki mehanizam zavi­san od IgE; uzročnik je obično poznat i egzogenog je porekla. Rede se javlja kao kratkotrajna neimunološka reakcija uzled uzimanja neke hrane ili leka (v. gore).

Hronična urtikarija je ona kod koje se naleti promena javljaju duže od 6 ne­delja, a može trajati mesecima i godina­ma. Obično se sreće kod sredo večnih oso­ba, pretežno ženskog pola. U redim slučajevima je imunološke prirode (često uzimanje jednog leka, hrane i si.). Niz op­štih oboljenja takode može biti praćen hroničnom urtikarijom (Tabela l-II). Najčešće, međutim, uzročnik ostaje ne­poznat, čak u 90% obolelih. Ovi oblici se nazivaju idiopatska urtikarija i sma­tra se da su izazvani nepoznatim neimu-nološkim mehanizmom. U hronične ur­tikarije spadaju i autoimune urtikarije.

Akutne i hronične urtikarije se razli­kuju po toku i etiologiji, ali su izgled, broj promena i njihova distribucija isti.

Angioedem (Oedema Quincke) nastaje kad edem zahvati primarno du­boki derm i subkutano ili submukozno tkivo. Lokalizuje se u zonama sa rastre­sitim vezivnim tkivom – na licu (kapci i usne), šakama, stopalima, penisu, skrotu-mu, jednjaku, farinksu i larinksu. Klinički se manifestuje u vidu nejasno ogra­ničenog, elastičnog edema, a boja kože je obično normalna. Promené su više bolne nego pruriginozne. Edem farinksa izaziva otežano gutanje, a edem larinksa kašalj i gušenje, pa mogu neposredno ugroža­vati život bolesnika. Angioedem može trajati i do 72 časa.

Urtikarija i angioedem nastaju kao izolovani oblici oboljenja ili se javljaju zajedno i kod akutne i kod hronične ur­tikarije.

U najtežim slučajevima dolazi do simptoma anafilaktičnog šoka sa zahva-tanjem respiratornog (gušenje), gastro-intestinalnog (abdominalni bolovi, pov­raćanje, dijareja, pseudookluzivne kri­ze), kardiovaskularnog (kolaps) i neuro­loškog (migrena, vertigo) sistema.