Toksični alergijski egzantemi

Egzantemi (exanthema, g. – erupci­ja) predstavljaju nalete generalizovanih kožnih promena, koje nastaju naglo, a raspoređene su simetrično i ravnomer-no. Oni spadaju u najčešće kutane reak­cije na lekove.

Etiopatogeneza. Egzantemi su naj­češće izazvani lekovima. Me­đutim, treba imati u vidu da se navedeni lekovi i najčešće propisuju. Imaju duži inkubacioni period od urtikarijalne re­akcije, mada se obično javljaju sedam dana po uvođenju leka. Penicilin može indukovati promene i posle 2 i više nedelja. Zapaženo je da se češće javljaju kod žena, starijih pacijenata i »sporih acetilatora«, a kod HIV bolesnika su 1000 puta češći nego kod opšte popula­cije. Iako patogeneza nije dovoljno ja­sna, smatra se daje mehanizam nastaja­nja metabolički i imunološki. Mogu biti posledica celularne imunološke reakci­je IV tipa, ali je moguće da postoje i ne-alergijski egzantemi toksične ili pseudoalergijske prirode.

Klinička slika

Egzantemi zahvataju kožu svih predela, na sluzokožama se obično ne javljaju, a praćeni su pruritu-som, a ponekad i blagom febrilnošću. Prema morfološkim karakteristikama razlikuje se više tipova egzantema.

Skarlatiniformni egzantem se sastoji od prostranih eritematoznih plaža bez polja zdrave kože; liči na kožne prome­ne kod skarlatine.

Morbiliforani egzantem liči na egzan-tem kod morbila i sastoji se ođeritemato-znih makula, koje se mogu slivati u ploče, ali se vide zone normalne kože.

Rozeoliformni egzantem se sastoji od okruglih, bledoružičastih i diskretnih makula, čiji dijametar iznosi oko 1 cm.

Makulo-papulozni egzantem se jav­lja u vidu eritematoznih, lako uzdignu­tih i eksudativnih pločica ili papula.

Ove promené mogu konfluirati i stvarati eritematozne plakove.

Kao i druge kutane erupcije izazvane lekovima i egzantemi se spontano pov­lače u toku 2 nedelje.

Dijagnoza i diferencijalna dijagno­za

Dijagnoza se postavlja pre svega na Dsnovu detaljne anamneze. Da bi se jtvrdio suspektni lek neophodno je pri-cupiti sledeće podatke: prethodno is-custvo s uzimanjem suspektnog leka, /reme uzimanja leka i vreme pojave )romena, doza leka, rezultat eventual-10g povlačenja i ponovnog uvođenja le­ca, alternativni uzročnici egzantema hemijski agensi upotrebljeni u pripremi »ića i hrane). In vivo testiranje (patch i cratch testovi) moglo bi ponekad biti d koristi za utvrđivanje uzročnog leka, li nije pouzdano ni bezbedno. Test •ansformacije limfoblasta (in vitro test) ikođe nije siguran. Ekspozicija suspek-îom lelcu se ne preporučuje. Kada je eophodno, može se sprovesti alergolo-zo testiranje u specijalizovanim ustanovama. U diferencijalnoj dijagnozi se tora misliti na virusne egzanteme. čuvane sluzokože i pruritus sugeriSu edikamentoznu prirodu egzantema, omene u krvnoj slici i serološka viru-loška ispitivanja su značajna za dija-iozu virusnih egzantema.

Lečenje

Isključiti upotrebu suspekt­nog leka. Kod lakših slučajeva se daju lokalna kortikosteroidna terapija i antipruriginozni medikamenti, dok se kod težih oblika mogu uvesti i sistemski kortikosteroidi.