Klinička slika

Vitiligo je često obo­ljenje i oba pola su jednako zahvaćena. Može nastati u svakom uzrastu, mada se najčešće javlja do 20. godine života.

Iako je po klasičnim opisima vitiligo bolest kože, neki autori smatraju da obo­ljenje može zahvatiti ceo melanocitni sistem. Destrukcija melanocita se, znači, može dogoditi u koži, sluzo-kožama, očima, verovatno i u leptome-ningama i unutrašnjem uvetu.

U zavisnosti od lokalizacije i prošire-nosti promena opisuju se sledeći oblici vitiliga: 

• lokalizovani fokalni vitiligo s lezi« jama u jednom regionu
• lokalizovani segmentarni vitiligo s makulamaupredeludennatoma!
• generalizovani akrofacijalni tip sa za-hvatanjem akralnih delova ekstremiteta i

lica

• generalizovani »vulgaris« tip s rasu­tim simetričnim i asimetričnim lezijama
• univerzalni vitiligo koji zahvata svu ili gotovo svu kožu.

Prve promené se obično javljaju na otkrivenim predelima: akrosi gornjih i donjih ekstremiteta, lice (periorificijalni predeli), ekstenzorne strane ekstremite­ta, a mogu se videti i na ostaloj koži i slu-zokožama. Osnovni simptom bolesti su oštro ograničene makule okruglog ili ovalnog oblika, čija je veličina vrlo va­rijabilna. Broj makula se kreće od jedne do više stotina, raspoređene su sime­trično ili asimetrično i mogu konfluirati

Na vitiliginoznim pločama dlaka, uključujući i kosu, može biti normalna ili depigmentovana; međutim i na normal­noj koži može se sresti depigmentovana kosa, stoje znak destrukcije melanocita u bulbusu dlake.

Prirodni tok vitiliga se karakteriše širenjem makula i pojavom novih lezija. Lagano progresivni periodi se smenjuju sa stabilnim ili brzo progresivnim faza­ma. Spontana repigmentacija je moguća i obično počinje od perifollkularne pig­mentacije; javlja se u 6-44% obolelih i često je kozmetski nezadovoljavajuća.

Drugi organi. Misli se da isti patofi-ziološki mehanizam može dovesti do des­trukcije pigmentnih ćelija i u drugim or­ganima. Tako se kod obolelih od vitiliga može sresti iritis, aktivni asimptomatski uveitis, kao i aree asimptomatskog gubit­ka pigmenta na fundusu. Moguća je poja­va aseptičnog meningitisa i dizakuzija.

Diferencijalna dijagnoza

Oboljenje treba razlikovati od s ledećih dermatoza: impetigo sicca, pityriasis versicolor -var. alba, postinflamatorna hipopigmen-tacija, kao i pijebaidizam. Pored dosta ka­rakteristične kliničke slike, vitiligo nastaje u toku života i ima hronični, progresivni tok, a u histološkom nalazu nedostaju me­lanociti, paje u retkim slučajevima moguće i na taj način potvrditi dijagnozu.

Lečenje

Opšte mere: pacijentu skre­nuti pažnju da zasad nema pouzdanog leka za vitiligo, da se repigmentacija može očekivati u predelima gde ima fo-likula (tu su melanociti često očuvani), ali je uvek spora i često nekompletna. Ukazati i na opasnost od sunčanih ope­kotina na vitiliginoznim površinama. Repigmentacija se može postići oral­nom i lokalnom PUVA-terapijom (v. Opšti deo, Fotohemoterapija); najefika­snija je na licu i vratu, srednja na trupu i ekstremitetima, a minimalna na šaka­ma i stopalima. Oralna fotohemoterapi­ja se daje osobama kod kojih je za­hvaćeno više od 20% kože; ne daje se deci ispod 12 godina. Doze UVA zraka se postupno povećavaju dok se ne dobije asimptomatski eritem, pa se sa tom do­zom nastavlja dva puta nedeljno, bar 6-12 meseci i tek posle toga roka se može reći da pacijent nije reagovao na terapi­ju. Često je potrebno 200-300 seansi da bi se postigla repigmentacija. Lokalna fotohemoterapija se primenjuje kod bo­lesnika s ograničenim promenama ili ako oboljenje zahvata manje od 20% kože. Terapija počinje sa 0,01-0,1% koncentacijom 8-MOP, pa se koncen­tracija povećava dok se ne dobije asim­ptomatski eritem i tim rastvorom se te­rapija nastavlja. Primenjuje se jednom do dva puta nedeljno. Lokalni kortikos-teroidi se daju kod ranih lokalizovanih oblika vitiliga, osobito kod dece, u obli­ku kortikosteroida za lokalnu upotrebu III i IV grupe; jedino se na licu daju obli­ci I i II grupe Te­rapija se primenjuje 3-5 meseci, kontro­le su neophodne zbog neželjenih dejsta-va KS. Depigmentacija se sprovodi kod generalizovanog oblika vitiliga s očuva­nim malobrojnim ostrvcima zdrave kože, kod koga je lečenje bilo bez efek­ta. Postiže se pomoću monobeiizil etra hidrokinona (MBEH), koji razara mela-nocite. Ovu terapiju može dati samo dermatolog, s krajnjom opreznošću, jer MBEH dovodi do trajne depigmentaci-je. Za ovo je potreban pismeni pristanak pacijenta (v. Depigmentišući agensi). Hirurške tehnike su u eksperimentalnoj fazi i sastoje se u autologim transplan-tatima melanocita s pigmentovane na nepigmentbvanu kožu. Može se upotre­bljavati gjaft, minigraft ili kultivisani autologi melanociti. Kod vitiliga se re­dovno daju kremovi koji štite od sunca, s visokim SPF (iznad 15), osobito u pe­riodima kad se sprovodi PUVA terapija. Savetuju se i kozmetski, bojeni, korek-tivni kremovi (kamuflaža).