Alopecia areata (ćelavost na pečate)

Alopecia areata (alopecija; area, 1. -prazno mesto) (Aa) se javlja u vidu ok­ruglih i jasno ograničenih ploča na koji­ma dlaka potpuno nedostaje.

Etiopatogeneza nije razjašnjena i smatra se daje oboljenje etiološki hete­rogeno. Genetska predispozicija je značajna: u 25% slučajeva nalazi se po­rodična pojava bolesti s autosomalno dominantnim tipom nasleđivanja. Na tome terenu emocionalni stres i drugi nedovoljno definisani faktori mogu pro­vocirati Aa. Najčešće se sugeriše auto-imuna priroda bolesti. Pošto kod Aa nisu dosad otkrivena specifična autoantitela, navode se indirektni dokazi za to mišlje­nje: peribulbarni limfocitni infiltrar, udruživanje Aa sa autoimunim bolesti­ma (tireoiditis), čest nalaz različitih or-gan-specifičnih autoantitela i porast ko­se posle davanja kortikosteroida. Pozna­to je takođe da se češće javlja kod ato-pije; ti slučajevi počinju rano i imaju nepovoljniji tok.

Infektivna žarišta ili oboljenja drugih organa nemaju etiopatogenetskog značaja Patogeneza. Alopecia areata se raz­vija ranim prelaskom anagenog (faza aktivnog rasta) u telogeni (faza mirova­nja) folikul, što je praćeno ispadanjem dlake. U zavisnosti od težine oštećenja folikul može dalje stvarati normalnu ili distrofičnu dlaku, dok se kod teških oblika dlaka uopšte ne javlja. Međutim, ^oštećeni folikufi imaju* očuvan potenci­jal da se regenerišu, pa se porast kose može javiti i kod dugotrajnih oblika bo­lesti. U nekim slučajevima se stvara dla­ka u vidu »znaka usklika« (Shema 15-3): distalni deo obolele dlake se lomi, s longitudinalnim rascepima, dok se donji deo stanjuje i završava »glavicom« te-logenog korena.

Klinička slika

Oboljenje se može ja­viti u ranom detinjstvu, ali se obično prve promene razvijaju od 5. do 30. godine života. Osobe ženskogpola češće oboleva-ju. Prve lezije su obično u kosi, ali mogu nastati u obrvama, trepavicama, bradi muškaraca, kao i na ostaloj koži.

Početna promena je obično okrugla i dobro ograničena ploča, dijametra od nekoliko cm, na kojoj dlake potpuno ne­dostaju, a koža je boje slonove kosti i la­ko edematozna . Folikuli su kod lakših oblika normalni, kod težih formi mogu biti hipotrofični. U aktivnoj fazi bolesti na ivici obolelih ploča kosa se lako izvlači i među tim dlakama mo­gu se naći i dlake tipa »znak usklika«. Kod teških oblika izvlačise kosa i na udaljenim, klinički nepro-menjenim predelhna, što predstavlja loš prognostički znak. Inicijalna ploča može biti solitarna, ali se javljaju i mul­tipli elementi. Širenje alopecije duž ok­cipitalne ivice kapilicijuma naziva se »ofijaza« (ophis, g. – zmija) (Slika 83) i znak je ozbiljnog oblika Aa.

Alopecia totalis predstavlja potpuni gubitak kose, dok je dlaka tela očuvana. Može početi u vidu okruglih ploča* koje se brzo šire i slivaju.

Alopecia universalis predstavlja naj­teži oblik oboljenja kod koga nedostaje kosa, brada, obrve, trepavice, aksilarne, pu-bične i vellus dlake. Koža ovih osoba je u celini bleda i nešto mlitavija (Slika 84).

Kod ova dva oblika alopecije sponta­ni porast kose se retko događa i one se nazivaju i malignim alopecijama.

Uz teže oblike alopecija sreću se i promene na noktima, koji su longitudi­nalno izbrazdani, s tačkastim ugnućima i iskrzanim ivicama. Može se javiti i ka­tarakta.

Tok Aa je nepredvidiv. Inicijalni atak s nastajanjem novih ploča može trajati od nekoliko meseci do jedne go­dine, ali i doživotno. Spontane remisije se redovno događaju kod ograničenih oblika bolesti, a kasniji recidivi se jav­ljaju praktično kod svih bolesnika; samo ako se ovi dovoljno dugo prate (20 go­dina). Alopecia areata koja je ogra­ničena i posle 6 meseci, ima dobru pro­gnozu, a teži slučajevi mogu preći u to­talnu ili univerzalnu alopeciju. Progno­za je gora kod oblika koji su počeli pre puberteta, kod atopičara i kod ofijaze. Kod lakših, ograničenih oblika kosa izrasta i spontano posle 3—5 meseçi i pe­riodi remisija mogu biti dugi. Spontani porast kose kod totalne i univerzalne alopecije je izuzetan, a terapijski uspeh se postiže samo u 20% slučajeva.

Diferencijalna dijagnoza. Dijagno­za se postavlja na osnovu kliničkog izgleda promena. Lokalizovani oblici obično ne predstavljaju dijagnostički problem. Lupus erythematodes disco-ides i pseudopelada karakterišu se poja­vom cikatrijalne atrofije. Totalnu i ge-neralizovanu alopeciju treba razlikovati od telogenog efluvijuma (proširenost i tok oboljenja).