Herpes simplex (simpleks)
Herpes simplex je česta infektivna vezikulozna dermatoza s muko-kuta-nom lokalizacijom, koja protiče kroz tri faze: primoinfekcija, latencija i multipli recidivi.
Incidencija herpes simplex (HS) infekcije je visoka. Prenosi se direktnim kontaktom s lezija koje su na koži i slu-zokožama, kao i sekretom, oro-oralnim, oro-seksualnim i seksualnim kontaktom. Infektivni su primoinfekt i recidivi, a moguće je i ašimptoinatiškd izlučivanje virusa.
Etiopatogeneza. Izazivač oboljenja je Herpes simplex virus koji se javlja u dva oblika: HSV tip 1, najčešće uzročnik promena u orofacijalnom prede-lu, odnosno u predelu »iznad struka« i HSV tip 2, najčešće izazivač genitalnog oblika oboljenja, »ispod struka«. Kod osoba koje nisu bile u kontaktu s virusom, pa ne poseduju imunološku zaštitu, dolazi do primarne infekcije, posle čijeg smirenja se virus smešta u senzi-tivne ganglione i u njima trajno ostaje u latentnom stanju. Kod izvesnog broja bolesnika virusni partikuli preko nerava povremeno dolaze u epitelne ćelije kože i sluzokože, gde se replikuju i izazivaju recidive. Antitela koja nastaju posle pri-moinfekcije ne štite od recidiva.
Klinička slika. U zavisnosti od izazivača, lokalizacije promena, starosti i imunološkog stanja bolesnika, L simplex se javlja u nekoliko kliničkih oblika.
Herpes simplex oro-facialis je izazvan HSV tip I. Primarna infekcija se obično javlja u detinjstvu, posle inkubacije od 3-10 dana, a intenzitet promena varira od inaparentnih oblika (asimpto-matska infekcija) do teških kliničkih slika. Najčešće nastaju gingivostomatitis i kerato-conjuncfivitis, kada može biti zahvaćena i susedna koža, a poznate su i profesionalne infekcije na prstima šaka v (stomatolozi). Početne promene su multiple vezikule, često umbilikovane, koje prskaju i pretvaraju se u bolne erozije na sluzokožama usne duplje i farinksa, ko-njunktivi i kornei. Regionalne limfne žlezde su uvećane, temperatura povišena, postoji mijalgija i uznemirenost. Kod jednog delà inficiranih osoba, posle smirenja primarnog infekta, dolazi do rediciva, koji se javljaju u predelu gde je bio primoinfekt, a najčešće na vermi-lionu usana (herpes labialis). Nastajanju recidiva prethodi svrab ili pečenje, a simptomatologija je znatno blaža nego kod primarnih promena. Lezije su svedene na ograničene, manje, eritemato-zne i edematpzne pločice s buketima ve-zikula, koje se sasušuju posle 5-7 dana. U slučajevima kad je oboljenje počelo kao kerato-conjunctivitisr-recidivi mogu dovesti do nastajanja ulkusa komee i do slepila. U toku recidiva opštih simptoma nema. Recidivi su češći u ranoj fazi i obično se javljaju 3-4 rekurentne epizode godišnje. Kasnije, posle 1-5 godina recidivi se proreduju. Provocirajući faktori su emotivni stres, zamor, menzes, sunčanje, infekcije gornjih respiratornih puteva. Na promenama se može javiti bakterijska superinfekcija.
Herpes simplex genitalis je izazvan HSV tip 2. Oboljenje se prenosi seksualnim putem, a inkubacija iznosi 2-21 dan. Primoinfekt se javlja kod odraslih u vidu asimptomatskih infekcija ili s kliničkim manifestacijama {balanitis, vul-vo-vaginitis, cervicitis, urethritis, ani-tis). Promené su u vidu sitnih vezikula koje se brzo slivaju u bolne erozije. Ostali simptomi su obično nešto blaži nego kod oro-facijalnog oblika, a promené se povlače posle 2-3 nedelje. Recidivi su česti i može im prethoditi bol koji se širi duž noge imitirajući ishijatične tegobe (v. STD, H. genitalis).
Herpes simplex imunosuprimiranih osoba. Predstavlja teško oboljenje s ul-ceroznim promenama, hroničnim tokom, čestim recidivima i sklonošću ka diseminaciji. Sreće se kod pemfigusa, limfoma,transplantacijeorgana,AIDS-a i kod terapije imunosupresivima. U kliničkoj slici se može javiti i kerato-co-njunctivitis, faringo-tonsillitis, esopha-gitis, gastritis, fulminantni hepatitis. Kod atopijskog dermatitisa infekcija HSV se javlja s diseminovanim, često i generalizovanim umbilikovanim pustu-lama, s visokom febrilnošću i teškim poremećajem opšteg stanja (Eczema her-peticum).
Neonaialni herpes simplex je najozbiljniji oblik infekcije HSV tip 2 i obično se prenosi u toku porođaja. Kožne promené su diseminovane, neurološke i oftalmološke lezije česte, a moguć je i letalni ishod.
Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, i ako je potrebno, citodi-jagnostičkim pregledom sadržaja bule (gigantske ćelije, v. Citološka dijagnostika). Serumska antitela se javljaju već posle primoinfekta, a njihov titar se ne menja posle recidiva, te nemaju veću dijagnostičku vrednost. HSV se ne kulti-više na. živim tkivnim kulturama. Diferencijalna dijagnoza se može postaviti prema sledećim oboljenjima: aftozne ulceracije, kandidijaza, pemfigus i sifilis.
Lečenje
Opšte letenje. Primarna infekcija kod imunôkompeténtnih osoba leci se aciklovirom: 200-400 mg 5 puta dnevno, 5-7 dana. Deci se daje suspenzija, 600 mg/m2, 10 dana. Ovim se skraćuje trajanje bolesti, ali se ne sprečavaju recidivi. Kod diseminovanih oblika, uključujući i eczema herpeti-cum, kao i kod imunokompromitovanih, bolesnika treba hospitalizovati, a aciklo-vir se daje intravenski, u dozi od 5 mg/kg 3 puta dnevno, 5-7 dana; zatim se prelazi na oralno davanje valaciklovira ili famci-klovira (v. Sistemska terapija), dok ne prestane javljanje promena na koži. Recidivi: lečenje ima efekta samo ako se da 1-2 sata posle pojave prvih prodromalnih simptoma. Kod lakih, abortivnih oblika, koji su najčešći, nije korisno; indikovano je kod oralnih lezija i kod kožnih multifo-kalnih promena. Lek se daje u istoj dozi kao kod primoinfekta, 5 dana. Supresivno ili profilaktično lečenje se primenjuje kod čestih recidiva (iznad 6 godišnje), kod teških i dugih recidiva, kod imunokompromitovanih i u nekim drugim slučajevima. Doza aciklovira: 400 mg dva puta dnevno, više meseci.
Lokalno lečenje. 5% aciklovir krem, pet puta dnevno, penciklovir 1% krem. Kod promena na sluzokožama daje se ispiranje antisepticima. Sredstva za smirenje bola. Kod recidiva koji nastaju posle izlaganja UV zracima, primeniti zaštitne kremove pri izlaganju suncu.
