Molluscum contagiosum
Izazivač je Molluscum contagiosum virus (MCV), koj i pripada DNK virusima iz grupe Poxvirusa; velikih je dimenzija (200-300 nm). Posle inokulapije virus se replikuje u cito-plazmi inficiranih ćelija i indukuje njihovu hiperplaziju. Inficirane ćelije brže prolaze kroz epiderm od neinficiraniH Virus se vidi u citoplazmi spinoznih Ćelija u obliku inkluzionih telašaca (mollusca contagiosa telašca), koja se u rožastom sloju skupljajuucentralnom, umbilikova-nom delu papule. Iako se kod pacijenata stvaraju specifična antitela IgG klase, smatra se daje celularni imunitet značajniji u nastajanju promena.
Eksperimentalna infekcija kod čove-ka je uspela i utvrđeno je da inkubacija iznosi 3-7 nedelja.
Klinička slika
Epidemiološki se razlikuju tri klinička tipa infekcije. Prvi tip se javlja kod dece, a lokalizuje se na licu, trupu i ekstremitetima. Drugi tip se sreće kod odraslih i predstavlja vene-rično oboljenje (STD). Promene se nalaze na mestu kontakta: abdomen, butine, polni organi. Treći oblik se karakte
riše ekstenzivnim promenama i viđa se kod imunosuprimiranih osoba (atopija, lečenje kortikosteroidima, AIDS), često je klinički atipičan, progresivnog je toka i otporan prema terapiji.
Karakteristične promené su kupolaste, translucidne papule, velike 2-6 mm, boje normalne kože i umbilikovanog centra (Slika 94), Pri pritisku kroz umbilikovani centar se može istisnuti transtucidna zrnasta tvorevina. Promené su obično gmpisane, a kod ekstenzivnih oblika broj elemenata može dostići nekoliko stotina. Moguća je i spontana involucija pojedinačnih lezija posle 2-3 meseca. Kod imu-nokompetentnih osoba promené se povlače u toku 6-8 meseci, a rede mogu per-zistirati i godinama.
Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog izgleda, a zaleđivanje tečnim azotom pojačava karakterističnu umbi-likaciju papule. Diferencijalna dijagnoza uključuje verrucae planae, varičelu, papilom, lichen ruberplanus, mb. Darier, bazocelularni karcinom.
Lečenje
Iako se oboljenje spontano povlači, terapija se savetuje zbog auto-inokulacije i prenošenja infekcije na osobe u okolini. Lečenje se sastoji u destrukciji promena i sprovodi se na sledeći način: kiretiranje oštrom kire-tom, prethodno se može na promenu aplikovati anestetični krem s lidokai-nom i prilokainom (EMLA krem); kri-oterapija tečnim azotom, pri čemu je potrebno da promena i njena neposredna okolina pobele, a ukoliko promena ne iščezne, tretiranje se može ponoviti posle 7 dana.