tadijum bolesti, sa nestabilnom imunološkom eakcijom. Javlja se u obliku hipopigmentovanih hipoestetičnih ploča i neuritisa. Kod nekih bo-ssnika se može i spontano povući. Kod ostalih, »osle izvesnog vremena, u zavisnosti od fluktu-cije imunološkog stanja, ova forma može preći : TT, interpolarnu (»borderline«) ili LL.

Tuberkuloidna lepra se razvija kod bolesnika dobrim celulamim imunitetom, pozitivnim le-romin testom i karakteriše se malobrojnim ba-ilima u lezijama. U histološkoj slici se nalaze tu-erkuloidni noduli. Promené na nervima pretho-e promenama na koži i mogu biti jedina mani-îstacija bolesti. Klinički su periferna nervna sta­la i površni nervi zadebljani, a u njihovom po-ručju se javlja anestezija ili mišićna slabost U is-m zonama mogu nastati i lezije na koži, koje su lalobrojne i asimetrične. Veličina im se kreće d nekoliko milimetara do više desetina santi-ietara i obično su u vidu dobro ograničenih ma-ula, eritematoznih i suvih ili hipopigmentovanih. a njima nema dlaka, znojenje je iščezlo, a senzi-Ilitet je oštećen. Šire se centrifugalno, dok se u cen-u javlja regresija. U daljem toku mogu nastati pa-lize (ravna šaka, stopalo koje pada) i trofični po-mećaji (distalne osteolize, malum perforons pe-s). Kod ovog oblika je moguća spontana ili tera-jska rezolucija promena.

Lepromatozna lepra nastaje kod osobà s žim deficitom celularnog imuniteta prema M. prae, s negativnim lepromin testom i s brojnim icilima u ieziji. Na histološkom preseku tkiva ilaze se penaste »lepra ćelije« i limfociti. Pro-ene na koži su obostrane i simetrične, u vidu akula, papula, nodusa i diruznog inrlferata. ražene su osobito na čelu, nosu i ušima, pri :mu dolazi do delimičnog ili potpunog gubitka ake na obrvama i bradi uz očuvanu kosu (»fa-es leontina«, 1. – lavlje lice). Promené na noga-a i trupu su rede. Lepromatozne neuropatije se vljaju kasno i manifestuju se serizmvnim i mo-rnim poremećajima, kao i trofičnim oštećenjima distalnom osteolizom i frakturama. Viđaju se i eciflčne promené u predelu konjunktiva i komee, »je su vezane za komealne nerve. Testisi su atro-Sni

Granična (»borderline«) lepra predstavlja elaz od TT ka LL Promené su brojnije nego id TT, simetrične su i infiJtrovanih ivica Ovaj »lik se deli na tri tipa: »tuberkuloidna« »border-le« lepra (BT), koja liči na TT, prava »border-le« lepra (BB), i lepromatozna »borderline« le­pra (BL), kojapodseća na LL. »Borderline« lepra je nestabilna i u daljem toku može preći u TT, ako se bolesnik Ieči ili u LL, ako se ne leći.

Reakciona stanja. U toku lepre može doći do akutnih imunoloških komplikacija, koje se nazi­vaju »reakcijama«. Opisuju se dva tipa reakcije. Prvi tip reakcije nastaje usled naglog porasta celu­larnog imuniteta. Javlja se u prvim mesecima lečenja »borderline« lepre (BT, BB, BL) i karakte­riše se naglim početkom i teškom inflamacijom postojećih promena, dok opštih simptoma nema. U toku ovog procesa događa se reverzija u TT. Drugi tip reakcije se javlja kod LL i BL, u toku prve dve godine lečenja, ili kod osoba koje nisu lečene. U osnovi promena je »bolest imunog kompleksa«. Kliničke karakteristike ovog tipa reakcije na koži su u vidu erythema nodosum sa poremećajem opšteg stanja; javljaju se i iridociklitis, iritis, ar­tritis, orhitis i glomerulonofritis.

Tok lepre varira od spontanog smirenja do teških progresivnih formi oboljenja. Regresija se može desiti kod lakših oblika TT, dok se kod LL retko povlači bez lečenja. »Borderline« lepra obično ide ka regresiji.

Laboratorijska ispitivanja. Humoralni imuni odgovori kod lepre izgleda da su neoštećeni. Spe­cifična antitela prema M. leprae su utvrđena kod LL, ali ne deluju na M. leprae, već se vezuju s njenim antigenom prisutnim u tkivu kod reakci-onog stanja II tipa i dovode do erythema nodo­sum, Intradermalni lepromin test je manifestacija celularnog imuniteta. Sastoji se u mokulaciji sus­penzije lepromatoznog tkiva, koje sadrži bacilar-ni ekstrakt. Rana reakcija se Čita posle 48 časova, a kasna (Mitsuda) posle 21 dana. Lepromin test je pozitivan samo kod TT i BT, a negativan kod LL, BĐ i BL. On nema dijagnostički značaj, već samo pomaže u kiasifikovanju oboljenja. M. le­prae se može naći direktnim pregledom u nos­nom sekretu i u tkivnoj tečnosti koja se javlja po­sle incizije kožne lezije. Nalaz je pozitivan kod LL, BB i BL, a negativan kod TT i BT. Za dija­gnozu i klasifi-kovanje bolesti neophodna je bi­opsija.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnozu

Dija­gnoza se postavlja na osnovu kliničkih znakova i histološke slike. Pomoćni dijagnostički metodi.su pregled nosnog sekreta, biopsija nerva i lepromin test Klinički lepra može ličiti na niz kožnih bolesti: hronični dermatitis, ihtioza, sifilis, sklerodermija, psorijaza, mycosis rungoides, lupusvulgaris, leish­maniasis tečenje. Sprovodi se u zavisnosti od oblika lepre, a daje se više lekova (»multi-drug« terapi­je, MDT), da bi se izbeglo stvaranje rezistencije na (ekove. MDT se daje po dvema shemama. U razvijenim zemljama primenjuje se dnevna MDT. Kod tuberkuloidne TT i BT daje se: rifam-picin (RFM) (600 mg) uz clofazimin (CLO) (100 mg) ili dapson (DDS) (100 mg), u toku 6-18 me-seci. Kod lepromatozne LL, BL, i BB daju se is­tovremeno RMP, CLO i DDS, u istim dnevnim dozama, 2-5 godina. Svetska zdravstvena orga­nizacija preporučuje druge sheme (za zemlje u razvoju, zbog problema u dijagnostičkom gradi-ranju lepre). Kod paucibacilarnih oblika lepre: RMP, 600 mg jednom mesečno (pod nadzorom), sa DDS 100 mg dnevno, u toku 6 meseci. Kod multibacilarnih oblika: RMP 600 mg mesečno (pod nadzorom); CLO 300 mg jednom mesečno, uz to 50 mg dnevno, DDS bar 24 meseca (do negativizacije bacila). Kod re­akcija I tipadaje se prednizon (1 mg/kg) do kli­ničkog poboljšanja, sa postupnim sniženjem do­za u toku 4-6 meseci. Kod reakcija II tipa daje se talidomid, pri čemu treba voditi računa o nje­govim neželjenim dejstvima; u slučaju kontrain-dikacije i ovde se može davati prednizon. 

Profilaksa i prevencija

Samo pacijenti sa jasno pozitivnim nalazom bacila u nosu treba da se izoluju. Osobe koje su u kontaktu s bolesnikom treba da peru ruke vodom i sapunom više puta na dan, a pri uzimanju brisa ili operaciji leproznog bolesnika nose se zaštitne rukavice. Hemoprofi-laksa lepre RFM i DDS se ne sprovodi zbog vi­sokog rizika nastajanja rezistentnih sojeva M. le-prae. Sada se radi na proizvodnji mikobakterij-skih antigena koji bi stimulisali (ili stvorili) spe­cifični celularni imunitet prema lepri.