Lyme boireliosis (LB) – Lajmska bolest, bolerioza, ujed krpelja
Lyme boireliosis (LB) je infektivno, multisistemsko oboljenje koje nastaje posle ujeda krpelja, a zahvata kožu, ner-vni sistem, oči, srce i zglobove.
Rizik obolevanja ljudi posle ujeda krpelja iznosi 0,6-3%. Čak i ako je krpelj inficiran, oboli mali procenat ubodenih ljudi. Događaju se i klinički inaparentne infekcije, ali njihova učestalost nije poznata. Na teritoriji Beograda 30% krpelja je inficirano B. burgdorferi.
Etiopatogeneza. Izazivač LB je Borrelia burgdorferi; rezervoar ove bakterije u Evropi su glodari iz roda Apode-musa, a vektori iksoidni krpelji. U Evropi i Jugoslaviji je najznačajniji Ixodes ricinus. Ixodes se zaražava u toku ishrane na inficiranim toplokrvnim životinjama, pri čemu usisava B. burgdorferi iz krvi domaćina – donora, tako da on postaje i receptor i donor. U sistem ishrane krpelja čovek se uključuje slučajno, kao sporedni domaćin, a inficiran je kad ga krpelj ubode. Interhumano Sirenje infekcije se ne događa, ali je dokazana transplacentarna transmisija.
Iako patogeneza LB nije potpuno razjašnjena, pretpostavlja se da B. burgdorferi deluju direktno, ali i indirektno, imunološkim mehanizmom. Inficirani čovek reaguje stvaranjem antitela: prva su iz klase IgM, nastaju posle 3-6 nedelja, a IgG odgovor se javlja oko 6 nedelja posle infekcije. Hronično inficirane osobe razvijaju i dopunska antitela. Bor-relia burgdorferi stimuliše i stvaranje imunih kompleksa, a smatra se da hro-nična LB nastaje aktivisanjem autoimu-nih mehanizama.
Inkubacija traje 1-30 dana, spirohe-temija je, izgleda, kratka i.zahvaćeni su razni organi.
Klinička slika
Oboljenje protiče u tri stadijuma.
Prvistadijum predstavlja lokalizova-nu fazu bolesti sa kutanim promenama u
ku koga se Često javljaju multiple pro-mene tipa erythema migrans, ali sa sitnijim elementima, zatim eritematozne plaže i urtikarija, sa blagim poremećajem opšteg stanja. Lymphocytoma cutis takode se pripisuje infekciji B. burgdorferi. Javlja se na mestu uboda krpelja, u vidu solitamog čvora plavo-crvene boje, glatke površine. Može postojati i uz prethodne iezije, perzistirati mesecima, a nekad i godinama.
U ovom štadijumu nastaju i reumato-loški, neurološki i kardijalni znaci bolesti.
Treći stadijum. Karakteriše se hro-ničnim oboljenjem kože, centralnog nervnog sistema i zglobova
vidu erythema migrans (Slika 104). Traje obično do šest nedelja. Posle inkubacije na mestu uboda javlja se eritematozna makula ili papula koja se širi periferno, dok se centar smiruje, tako da se obrazuje anularna promena sa uzdignutim, eritematoznim i edemato-znim rubom. Dalje širenje je centrifugalno, a lezija može dostići dijametar od više desetina santimetara. Regionalne limfne žlezde mogu biti uvećane. Opšti simptomi su često
prisutni, ali su blagi. Promena se može spontano smiriti, ali u nekim slučajevima recidivira ili se Širi ne-deljama i mesecima.
Acrodermatitis crhonica atrophicans (ACA) predstavlja karakterističnu kutanu manifestaciju Lyme borelioze u III štadijumu. Oboljenje je češće kod odraslih, ali se vida i u dečjem uzrastu. Promené se lokalizuju na ekstenzornim stranama ekstremiteta i to osobito nad zglobovima: laktovi, kolena, šake i sto-pala. ACA protiče u dve faze: rana in-flamatorna faza je nespecifična, dok je klinička slika pozne faze vrlo karakteristična i lako se dijagnostikuje. U infla-matornoj fazi se javlja difozni ili lokali-zovani trakasti eritem, često s testastim edemom derma. Promené se šire duž ekstenzorae strane ekstremiteta i retko prelaze na trup. Posle više nedelja ili meseci oboljenje prelazi u drugu fazu, kada akutne inflamatorne promene postaju atrofične. Stanjena koža podseća na cigaret-papir, kroz nju se provide krvni sudovi, a dlake nedostaju. Mogu se naći ploče s marginalnim širenjem inflama-tornih promena, a s centralnom atrofijom. Lokalizovani fibromi se često razvijaju u okolini zglobova, a javljaju se i sklerodermiformne promene u vidu ul-narnih i tibijalnih traka ili u vidu doko-lenice na donjim ekstremitetima. Na njima ponekad nastaju uiceracije.
Uz kliničku sliku ACA javljaju se i irugi znaci III stadijuma Lyme borreli->sis: neurološke i reumatološke tegobe.
Opisani su i slučajevi koji liče na cir-mmskriptnu sklerodermiju {scleroderma circumscripta4ïkepromené), sa pozivnom serologijom na B. burgdorferi, t i s povlačenjem pod terapijom.
Dijagnozu i diferencijalna dijagnoza
Dijagnoza se često može posta-riti na osnovu kliničkog izgleda prome-1a – ovo osobito važi za kutane lezije >rve faze, gde još nije došlo do serokon-‘erzije. Osnovne metode u serološkoj lijagnostici su indirektni fluorescentni est i Elisa test sa određivanjem titra an-itela prema B. burgdorferi (IgG, IgM, gA) u serumu i eventualno u cerebros-ùnalnom likvoru. Specifičnim boje-ijem izazivač se može naći i u leziji, osobito na ivičnoj zoni erythema mi-trans.
Lyme borreliosis se smatra velikim mitatorom, pa u diferencijalnoj dijagnozi dolaze u obzir mnoga oboljenja
(zglobna, neurološka i kardiološka). U prvom stadijumu erythema migrans treba razlikovati od tinee i početnih oblika granuloma annulare.
Lečenje
U prvoj fazi lek izbora je doksiciklin 100 mg,, dva puta dnevno, 14-21 dan, ili amoksicilin 250-500 mg na 6 sati u toku 3-4 nedelje. U slučaju senzibilizacije na penicilinske preparate ordinira se eritromicin, 250-500 mg na 6 sati. U kasnim fazama bolesti, osobito kad postoje visceralne lezije, neophodno je dati penicilin (20 000 000 jedinica kristalnog penicilina dnevno, podeljeno na 4 sata u toku 14-28 dana). Preporučuje se i longa-ce$ 2,0 dnevno, u toku 2-4 nedelje. Deci se daje kristalni penicilin ih longacei; a obolelim trudnicama amoksicilin. Ujed krpelja nije indikacija za primenu terapije.
Krpelja sa kožejreba odstraniti Sto pre. S uspehom se to može uraditi ako se krpelj pažljivo okreće u pravcu suprotnom od kretanja kazaljke na satu.