Lyme boireliosis (LB) – Lajmska bolest, bolerioza, ujed krpelja

Lyme boireliosis (LB) je infektivno, multisistemsko oboljenje koje nastaje posle ujeda krpelja, a zahvata kožu, ner-vni sistem, oči, srce i zglobove.

Rizik obolevanja ljudi posle ujeda krpelja iznosi 0,6-3%. Čak i ako je krpelj inficiran, oboli mali procenat ubodenih ljudi. Događaju se i klinički inaparentne infekcije, ali njihova učestalost nije po­znata. Na teritoriji Beograda 30% krpe­lja je inficirano B. burgdorferi.

Etiopatogeneza. Izazivač LB je Bor­relia burgdorferi; rezervoar ove bakte­rije u Evropi su glodari iz roda Apode-musa, a vektori iksoidni krpelji. U Ev­ropi i Jugoslaviji je najznačajniji Ixodes ricinus. Ixodes se zaražava u toku ishra­ne na inficiranim toplokrvnim životinja­ma, pri čemu usisava B. burgdorferi iz krvi domaćina – donora, tako da on pos­taje i receptor i donor. U sistem ishrane krpelja čovek se uključuje slučajno, kao sporedni domaćin, a inficiran je kad ga krpelj ubode. Interhumano Sirenje in­fekcije se ne događa, ali je dokazana transplacentarna transmisija.

Iako patogeneza LB nije potpuno ra­zjašnjena, pretpostavlja se da B. burg­dorferi deluju direktno, ali i indirektno, imunološkim mehanizmom. Inficirani čovek reaguje stvaranjem antitela: prva su iz klase IgM, nastaju posle 3-6 nede­lja, a IgG odgovor se javlja oko 6 nedelja posle infekcije. Hronično inficirane osobe razvijaju i dopunska antitela. Bor-relia burgdorferi stimuliše i stvaranje imunih kompleksa, a smatra se da hro-nična LB nastaje aktivisanjem autoimu-nih mehanizama.

Inkubacija traje 1-30 dana, spirohe-temija je, izgleda, kratka i.zahvaćeni su razni organi.

Klinička slika

Oboljenje protiče u tri stadijuma.

Prvistadijum predstavlja lokalizova-nu fazu bolesti sa kutanim promenama u

ku koga se Često javljaju multiple pro-mene tipa erythema migrans, ali sa sit­nijim elementima, zatim eritematozne plaže i urtikarija, sa blagim poreme­ćajem opšteg stanja. Lymphocytoma cu­tis takode se pripisuje infekciji B. burg­dorferi. Javlja se na mestu uboda krpe­lja, u vidu solitamog čvora plavo-crvene boje, glatke površine. Može postojati i uz prethodne iezije, perzistirati meseci­ma, a nekad i godinama.

U ovom štadijumu nastaju i reumato-loški, neurološki i kardijalni znaci bo­lesti.

Treći stadijum. Karakteriše se hro-ničnim oboljenjem kože, centralnog nervnog sistema i zglobova

vidu erythema migrans (Slika 104). Traje obično do šest nedelja. Posle inkubacije na mestu uboda jav­lja se eritematozna makula ili papula koja se širi periferno, dok se centar smiruje, ta­ko da se obrazuje anularna promena sa uzdignutim, eritematoznim i edemato-znim rubom. Dalje širenje je centrifugal­no, a lezija može dostići dijametar od više desetina santimetara. Regionalne limfne žlezde mogu biti uvećane. Opšti simp­tomi su često

prisutni, ali su blagi. Pro­mena se može spontano smiriti, ali u ne­kim slučajevima recidivira ili se Širi ne-deljama i mesecima.

Acrodermatitis crhonica atrophi­cans (ACA) predstavlja karakterističnu kutanu manifestaciju Lyme borelioze u III štadijumu. Oboljenje je češće kod odraslih, ali se vida i u dečjem uzrastu. Promené se lokalizuju na ekstenzornim stranama ekstremiteta i to osobito nad zglobovima: laktovi, kolena, šake i sto-pala. ACA protiče u dve faze: rana in-flamatorna faza je nespecifična, dok je klinička slika pozne faze vrlo karakte­ristična i lako se dijagnostikuje. U infla-matornoj fazi se javlja difozni ili lokali-zovani trakasti eritem, često s testastim edemom derma. Promené se šire duž ek­stenzorae strane ekstremiteta i retko prelaze na trup. Posle više nedelja ili meseci oboljenje prelazi u drugu fazu, kada akutne inflamatorne promene pos­taju atrofične. Stanjena koža podseća na cigaret-papir, kroz nju se provide krvni sudovi, a dlake nedostaju. Mogu se naći ploče s marginalnim širenjem inflama-tornih promena, a s centralnom atrofi­jom. Lokalizovani fibromi se često raz­vijaju u okolini zglobova, a javljaju se i sklerodermiformne promene u vidu ul-narnih i tibijalnih traka ili u vidu doko-lenice na donjim ekstremitetima. Na nji­ma ponekad nastaju uiceracije.

Uz kliničku sliku ACA javljaju se i irugi znaci III stadijuma Lyme borreli->sis: neurološke i reumatološke tegobe.

Opisani su i slučajevi koji liče na cir-mmskriptnu sklerodermiju {scleroder­ma circumscripta4ïkepromené), sa po­zivnom serologijom na B. burgdorferi, t i s povlačenjem pod terapijom.

Dijagnozu i diferencijalna dijagnoza

Dijagnoza se često može posta-^riti na osnovu kliničkog izgleda prome-1a – ovo osobito važi za kutane lezije >rve faze, gde još nije došlo do serokon-‘erzije. Osnovne metode u serološkoj lijagnostici su indirektni fluorescentni est i Elisa test sa određivanjem titra an-itela prema B. burgdorferi (IgG, IgM, gA) u serumu i eventualno u cerebros-ùnalnom likvoru. Specifičnim boje-ijem izazivač se može naći i u leziji, osobito na ivičnoj zoni erythema mi-trans.

Lyme borreliosis se smatra velikim mitatorom, pa u diferencijalnoj dijag­nozi dolaze u obzir mnoga oboljenja

(zglobna, neurološka i kardiološka). U prvom stadijumu erythema migrans tre­ba razlikovati od tinee i početnih oblika granuloma annulare.

Lečenje

U prvoj fazi lek izbora je doksiciklin 100 mg,, dva puta dnevno, 14-21 dan, ili amoksicilin 250-500 mg na 6 sati u toku 3-4 nedelje. U slučaju senzibilizacije na penicilinske preparate ordinira se eritromicin, 250-500 mg na 6 sati. U kasnim fazama bolesti, osobito kad postoje visceralne lezije, neophodno je dati penicilin (20 000 000 jedinica kristalnog penicilina dnevno, podeljeno na 4 sata u toku 14-28 dana). Preporučuje se i longa-ce$ 2,0 dnevno, u toku 2-4 nedelje. Deci se daje kristalni penicilin ih longacei; a obolelim trudnicama amoksicilin. Ujed krpelja nije indikacija za primenu tera­pije.

Krpelja sa kožejreba odstraniti Sto pre. S uspehom se to može uraditi ako se krpelj pažljivo okreće u pravcu supro­tnom od kretanja kazaljke na satu.