Tinea capillitii
Tinea capillitii (tinea, 1 – moljac; capillitium, 1 – kosa, vlasište) predstavlja značajan zdravstveni problem Oboljenje je kontagiozno i prenosi se direktnim i indirektnim putem Javlja se u dečijem uzrastu i često se širi u vidu epidemija. Oblici oboljenja izazvani mikrosporumom u pubertetu se spontano povlače; tinea capillitii koju izaziva T. tonsurans ne mora se smiriti u toku puberteta.
Izazivaju je antropofilni i zoofilni specijesi trichophytona i microsporuma.
Trichophytia superficialis capillitii. Izazvana je antropofilnim specijesom Tr. tonsurans. Invazija dlake je tipa Endothrix. Oboljenje se javlja kod dece u pre-pubertalnom periodu i prenosi se s deteta na dete. Promene se lokalizuju u kapilicijumu u vidu okruglih, brojnih i vrlo malih ploča, koje se slivaju u plaže nepravilnog oblika. Na njima postoji sitna, beličasta deskvamacija, a dlake su polomljene na samom otvoru folikula i vide se kao crne tačke koje liče na ko-medone. Na-obolelim površinama se mogu naći i pojedinačne zdrave dlake
Pri pregledu Woodovom svetlošću ne javlja se fluorescencija. Oboljenje nije praćeno inflamacijom i ima hroničan tok. U pubertetu se kod većine promene spontano povlače; nije poznato zašto se to događa.
Trichophytia profunda capillitii (Kerion Celsi) je duboki oblik trihofiti-je kose izazvan zoofilnim specijesima trihofitona (Tr. verrucosum, Tr.fnenta-grophytes, var. granulare). Invazija dlake je tipa Ectothrix (Microides) . Javlja se u prepu-bertalnom periodu i obično se prenosi sa životinje na čoveka. U samom početku promene su u vidu ploča s pitirijašsifoim-nim skvamama i dlakom normalnog izgleda. Posle 1-3 nedelje javlja se infla-macija u vidu supurativnog folikulitisa, u čijem nastajanju bakterije ne igraju ulogu (v. patogeneza). Te promene su u vidu okruglih, ograničenih i uzdignutih ploča koje su inflamovane i bolne. Dlake su normalnog izgleda i dužine, ali su slëpljene gnojem i lako se čupaju. Posle njihovog odstranjenja ostaju prošireni folikuli iz kojih se na pritisak cedi gnoj; to je stare autore podsećalo na med koji se cedi iz saća (kerion, g. – saće. Česta je limfadenopatija, takođe posledi-ca hipersenzitivnosti prema fim|usnim antigenima. Moguća je i bakterijska super-infekcija. Posle nastajanja inflamacije promene se dalje ne šire, već se posle 2-3 meseca spontano povlače, ostavljajući za sobom trajnu cikatrijalnu alopeciju. In-tradermalni test na trihofitin je vrlo pozitivan i postoji paralelizam između njegovog intenziteta i stupnja inflamacije promena na koži.
Microsporia capillitii. Izazivač oboljenja je antropofilni specijes Mi-crosporum audouinii (Tabela 20-VII), a invazija dlake tipa Ectothrix ßficrospo-ron) Infekcija se javlja pre puberteta, a u pubertetu se obično spontano povlači. Promene su malobrojne, okrugle i neinflamovane ploče, velike do nekoliko cm. Na njima je prisutna pi-tirijaziformna deskvamacija, a dlake su polomljene nekoliko milimetara iznad fo-likularnog ostijuma, sivkaste i nagnute u različitim smerovima (stmjište, pokošena livada). Danas je infekcija izazvana zo-ofilnim M. canis znatno češća. Micros-porum canis izaziva slične lezije, kao antropofilni mikrospo-rum, ali ponekad može biti prisutna i blaga inflamacija koja nikad ne dostiže razmere kao kod infekcije zoofilnim tri-hofitonima.
Promene izazvane mikrosporumom pokazuju zelenu fluorescenciju kad se izlože Woodovoj svetlosti. Na ovaj način se mogu otkriti lezije koje nemaju potpuno razvijenu kliničku sliku.
Favus capillitii. Izazivač oboljenja je Tr. schonleinii, s »favus« tipom invazije dlake. Promene se obično javljaju u centralnom delu kapilicijuma i šire se centrifugalno, ostavljajući do kraja očuvan ve-nac periferne kose. Karakteristična pro-mena je skutula, tanjirasta tvorevina žute boje, velika do 0,5 cm, a sastavljena od parazita i keratinskih masa. Kroz njen centralni deo obično prolazi dlaka normalne dužine, koja liči na kučinu i lako se čupa. Ove promene se mogu sli-vati u veće i nepravilne ploče, a kako bolest napreduje dolazi do ispadanja kose i nastajanja atrofične i definitivne alope-cije. Oboljenje traje godinama i ne pokazuje tendenciju da se u pubertetu spontano povuče.
Diferencijalna dijagnoza dermatofitnih oboljenja kapilicijuma. Kod površnih oblika treba imati u vidu pityri-asis capillitii, dermatitis sebonhoica; u nekim slučajevima treba isključiti i sledeća oboljenja: alopecia areata, lupus erythe-matodes discoides, lichen ruber planus, psoriasis vulgaris, a kod dubokih oblika i bakterijski folikulitis. Pored kliničke slike značajan je mikološki pregled
Lečenje dermatofitnih oboljenja kapilicijuma
Opšta lečenje je obavezno. Tinea capillitii čiji je uzročnik Micros-porum canis i dalje se leci grizeofiilvi-nom, koji je za nju lek izbora; daje se u dozi od 15-25 mg/kg/dn bar 6-8 nede-lja. Itraconazol, terbinafin i flukonazol su još u ispitivanja Lečenje grizeoful-vinom je efikasno i kod oblika oboljenja izazvanih drugim dermatofitima (triho-fitoni) po istoj shemi za površnu triho-fitiju, a 4-6 nedelja kod dubokih oblika bolesti. U novije vreme trihofitija kapilicijuma se leci novim antifungusnim tekovima u sledećim dozama: terbinafin 125 mg/dn; itrakonazol 5-10 mg/kg/dn, flukonazol 6 mg/kg/dn (zasad se ne daje deci ispod 16 godina). Ovu terapiju treba davati bar 4-6 nedelja, izuzev terbi-nafina, za koji se u poslednje vreme sa-vetuje 2-4 nedelje. Kod dubokih oblika se uz to mogu uvesti i sistemski koritik-osteroidi da bi se smanjila inflamacija i konsekutivni ožiljak. Opšta koritikoste-roidna terapija se savetuje i za lečenje nrikida. Aittñbakíenjski^ntibiotict ‘su korisni ukoliko postoji bakterijska superinfekcija. Lokalno lečenje: kod površnih oblika kosu šišati jednom nedeljno, a redovno primenjivati šampone ili losi-one koji sadrže imidazolske ili druge an-tifimgusne preparate. Kod dubokih oblika je neophodna manuelna epilacija obolelih površina, kao i ruba zdrave kose, uz pranje i primenu imidazolskih ili antibiotskih preparata.
Zbog epidemijskog širenja bolesti treba izvršiti pregled sve dece u porodici ili kolektivima gde je nađeno oboljenje.
