Šta je benigna limfoepitelna lezija?
Benigna limfoepitelna lezije predstavlja promenu slični tumoru koja se nalazi u pljuvačnim i suznim žlezdama. Pojedini autori ove promene nabrajaju u benigne tumore. U preko 50% slučajeva, benigna limfoepitelna lezija zahvata parotidnu (zaušnu) pljuvačnu žlezde. U tkivima pomenutih žlezda postoji jasna limfoplazmocitna infiltracija.
Čest se ranije ova bolest nazivala Mikulićeva bolest, naročito ukoliko nisu postojali simptomi i znaci drugih oboljenja, poput limfoma, tuberozne skleroze, sarkoidoze. Uzrok nastanka ove promene nije u potpunosti razjašnjen.
Statistički podaci pokazuju da se benigna limfoepitelna lezija najčešće javlja kod osoba starijih od 50 godina. Postoji veća sklonost ka javljanju ove promene kod osoba ženskog pola.
Kako se manifestuje benigna limfoepitelna lezija?
- zahvaćena žlezda je najčešće vidljivo otečena sa obe strane
- žlezda može da bude otečena samo sa jedne strane
- u preko 80% slučajeva zahvaćena ja parotidna (zaušna) pljuvačna žlezda, ali mogu da budu zahvaćene i ostale pljuvačne, kao i suzna žlezda
- najčešće su žlezde potpuno bezbolne i mekane na dodir
- zahvaćene žlezde mogu da budu blago bolne
Kako se postavlja dijagnoza benigne limfoepitelne lezije?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je najčešće dovoljna da se posumnja na ovo stanje.
Definitivna dijagnoza se postavlja biopsijom žlezde i histopatološkom analizom uzorka tkiva.
Kako se leči benigna limfoepitelna lezija?
Lečenje je u najvećem broju slučajeva hirurško i podrazumeva parcijalno i totalno uklanjanje zahvaćene žlezde.
Kod manjih promena koje ne smetaju pacijentu, promene ne treba dirati, već se preporučuje njihovo praćenje.
Pojedini autori navode i upotrebu zračne terapije u ovom stanju, ali je ovo veoma diskutabilno.
