Šta su maligni tumori sinusa?
Sinusi predstavljaju šupljinu u kostima lobanje koje su obložene sluzokožom i ispunjene vazduhom. Njihova lokacija u lobanji čini da se nalaze veoma blizu svih vitalnih struktura, a kako su u pitanju tumori koji u svojim ranim stadijumima ne daju, ili daju malo simptoma i znakova time je njihova značajnost veća.
Maligni tumori sinusa mogu da potiču od sluzokože, što je najčešćei slučaj, ali i od ostalih struktura. Dakle, najčešće se nalaze karcinomi, ali je moguća pojava i sarkoma različite vrste.
U pitanju su tumori koji nisu toliko česti. Faktori rizika koji mogu da doprinesu pojavi sinusa maligniteta su izloženost prašinama koje sadrže nikl, hrom i dietilsulfid, kao i izloženost prašini drveta. Hronične infekcije u vidu sinusitisa su istraživane kao faktor rizika, ali nisu dovedene u vezu. Pojedini autori navode da humani papiloma virus, kao i Epšten Bar virus imaju značaj uticaj u razvoju ovih maligniteta.
Klasifikacija tumora maksilarnog sinusa je T1-tumor u maksilarnom sinusu, ne vrši destrukciju kosti, T2-tumor vrši destrukciju kosti do tvrdog nepca i srednjeg ušnog hodnika, T3-tumor prodire do potkožnog tkiva, orbite (očne duplje), etmoidalnog sinusa, T4a-tumor izlazi na kožu obraza, infratemporanu jamu, frontalni sinus, T4b-tumor infiltriše moždano tkivo. Kod etmoidalnog sinusa klasifikacija je T1-tumor unutar sinusa, bez zahvaćenosti kosti, T2-tumor infilitriše strukute nazoetmoidalnog kompleksa, T3-tumor infiltriše desni, orbitu, maksilarni sinus, T4a-tumor probija kožu nosa i obraza, sfenoidalne i frontalne sinuse, T4b-tumor probija moždane strukture.
Statistički podaci pokazuju da su u pitanju relativno retki tumori sa nepotpunim podacima o broju novoobolelih na godišnjem nivou. Stanovnici azijskih i afričkih zemalja. Ovi tumori se najčešće nalaze kod osoba muškog pola, a najčešće se nalaze kod pripadnika starije populacije. U najvećem broju slučajeva, maligniteti se nalaze u maksilarnom sinusu (preko 60% slučajeva), a na drugom mestu se nalazi etmoidalni sinus. Ostali sinusi su redje zahvaćeni.
Kako se manifestuju maligniteti sinusa?
- u velikom broju slučajeva, simptomi ne postoje sve do uznapredovalih stadijuma
- najčešće se javljaju krvarenja iz nosa (epistaksa) i zapušenost nosa
- česti su sinusitisi, glavobolje, pareze nerava lica
- moguća je pojava ptoze i diplopije, kao i suzenja oka
- moguća je pojava ulceracija desni i sluzokože obraza
- ovi tumori metastaziraju u regionalne limfne čvorove, ali mogu i svojim infiltracijama da prodre u moždane strukture
- kod zahvaćenost moždanih tkiva, moguća je pojava neurološke simptomatologija sve do razvoja gubitka svesti i kome
Kako se postavlja dijagnoza maligniteta sinusa?
Anamneza sa kliničkom slikom objektivnim pregledom nije dovoljna da se postavi dijagnoza i često pacijenti lutaju do postavljanja dijagnoze, a vode se kao hronični sinusitisi.
Dijagnoza se psotavlja na osnovu rendgenskog snimka lobanje iz više projekcija, skenera (kompjuterizovana tomografija) i nuklearne magnetne rezonance.
Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu biopsije uzorka tkiva sa histopatološkim pregledom.
Kako se leče maligniteti sinusa?
Lečenje maligniteta sinusa je prevashodno hirurško i obuhvata radikalno odstranjivanje promena ukoliko proces nije preterano zapostavljen.
Kombinaciji se koristi radijaciona terapija i hemioterapija u zavisnosti od stepena zahvaćenosti tkiva.
Petogodišnje preživljavanje kod maligniteta maksilarnog sinusa je oko 40%, ali rani tumori imaju dobu prognozu od 80%. Ukoliko operativno lečenje nije moguće, prognoza sa radijacionom terapijom je dobra kod samo 20% pacijenata.