Imune hemolizne (hemolitičke) anemije uzrokovane lekovima

Imune hemolizne anemije uzrokovane lekovima bile su uobičajene u slučajevima primene visokih doza penicilina (> 20 mi-liona jedinica/dnevno) i u periodu kada je alfa metildopa široko korišćena u lečenju hipertenzije. Međutim, u današnje vreme ovaj tip hemoliznih anemija relativno je neuobičajen u kliničkoj praksi.

Lekovi koji mogu izazvati imune hemo-lizne anemije podeljeni su, prema mehani­zmima delovanja, u tri grupe: 1. alfa me­tildopa tip (lek menja strukturu proteina Rh kompleksa na membrani eritrocita koji ta­ko postaje imunogen, antitela koja se for­miraju unakrsno reaguju i sa normalnim Rh proteinima, uvek su IgG tipa, a hemoliza se dešava i posle prekida uzimanja leka); 2. penicilinski tip (lek se kao hapten čvr­sto vezuje za glikoprotein na membrani eritrocita, antitela koja se formiraju su IgG tipa i ne vezuju komplement, hemoliza se ispoljava samo u prisustvu leka i obično ni­je teška); i 3- kinidinski tip (lek se kao hapten slabo vezuje za proteine na mem­brani eritrocita, antitela su često IgM tipa i vezuju komplement, hemoliza se ispolajva samo u prisustvu leka ali može biti izuzet­no teška, ponekad sa svim znacima intra-vaskularne hemolize). 

Lečenje

Prestanak primene leka uglavnom je sve-što je potrebno primeniti u ovom tipu imu­nih hemoliznih anemija.