Hemofilija B

Hemofilija B je urođeni poremećaj koa­gulacije koji se ispoljava produženim ili spontanim krvarenjem, najčešće, u velike zglobove i mišiće, zbog nedostatka fakto­ra IX (FIX). 

Etiologija

Bolest se nasleduje recesivno genom na X hromozomu, slično kao hemofilija A i ja­vlja se kod 1 : 100,000 muške novorođen­čadi. Velike delecije ili pouint mutacije ge­na dovode do odsustva sinteze FIX (CRM neg.) kod kojih se češće javlja inhibitor. Male delecije dovode do sinteze nepotpu­nog FIX (CRM poz) sa smanjenom tenden­cijom stvaranja inhibitora. 

Patogeneza

Sinteza FIX odvija se u hepatocitima i zavisi od K vitamina. U cirkulaciji se nala­zi kao jednolančani proenzim koga aktivi­ra kompleks tkivnog faktora i aktivirani FVII i/ili aktivirani FXI. Aktivirani FIX ak­tivira FX u prisustvu aktiviranog FVIII, jona Ca⁺⁺ i fosfolipida. Hemofilija B je he­terogena bolest i može nastati zbog kvan­titativnog ili kvalitativnog poremećaja FIX. Zavisno od tipa poremećaja bolesnici mo­gu imati blagu, umerenu ili tešku hemofi­liju. Kvalitativni poremećaji se odlikuju poremećajem aktivacije (Chaper Hill) ili poremećajem intereakcije sa aktiviranim FVIII (Alabama) što dovodi do blage he­mofilije, dok poremećaj katalitičkog dela (Lake Elsinore) izaziva tešku hemofiliju. Nedostatak koagulantne aktivnosti FIX manje od 1% dovodi do teške hemofilije B, od 1 do 5% do umerene i preko 5% do bla­ge hemofilije B. 

Klinička slika

Težina kliničke slike, kao i u hemofi-liji A, u direktnoj je srazmeri sa stepenom nedostatka FIX. Česta masivna krvare­nja, spontana pojava hematurije, različitog obima i modrica ne razlikuju se od he­mofilije A. Teška hemofilija B se odliku­je ponavljanim krvarenjima u zglobove što dovodi do istih simptoma i komplika­cija kao i u hemofiliji A. Pseudotumori i ciste svojom ekspanzijom oštećuju okol­na tkiva i organe, a ako nastupi ruptu-račeste su infekcije. Retroperitonealna kr­varenja praćena su velikim gubitkom kr­vi. Krvarenja u zatvoren prostor su opa­sna jer kompromituju vitalne funkcije, a in-trakranijalna krvarenja su najčešći uzrok smrti. 

Dijagnoza

Krvarenje kod muškarca sa produženim APTT i normalnim PV sugeriše na hemofi­liju. Za definitivnu dijagnozu hemofilije B treba odrediti koncentraciju FIX. Ostali te­stovi hemostaze su u granicama normale. Kod hemobilije Bm (Martin) PV je produ­ženo sa tromboplastinom iz goveđeg mo­zga, a normalno sa tromboplastinom iz mozga kunića. Hemofilija B tip Lyden se odlikuje teškim nedostatkom FIX na rođe­nju (1%), a posle puberteta se FIX poveća na preko 50%.

Lečenje

Krvarenje u hemofiliji B leći se koncen­trata FIX ili plazmom. Za manja krvarenja preporučuje se 20j/kg a za teža krvarenja 40j/kg koncentrata FIX jednom dnevno do zaustavljanja krvarenja.

Komplikacije Kao i kod hemofilije A, česte su transmi-sivne bolesti, hepatitis B i C sa hroničnim perzistentnim ili hroničnim aktivnim he­patitisom i cirozom. Trombocitopenija se javlja u hipersplenizmu ili u HIV infekciji. Primena koncentrata FIX, a naročito kon­centrata protrombinskog kompleksa, mo­že dovesti do pojave tromboembolijskih komoplikacija i DIK. Inhibitori se javljaju u oko 2,5% bolesnika sa teškom hemofili-jom B i krvarenje u tih bolesnika se zausta­vlja FEIBA-om ili rFVIIa.