Anemija kod dece

Anemija je smanjenje koncentracije he­moglobina ispod dve standardne devijaci­je od srednje vrednosti za uzrast u zdravih. Vrednosti hemoglobina, kao i drugih he­matoloških parametara veoma su varijabil­ne u detinjstvu. Za brzu orijentaciju mogu se uzeti kriterijumi Svetske zdravstvene or­ganizacije po kojima je granična vrednost za decu od 6 meseci do 5 godina 110 g/l, od 5 do 11 godina 115 g/l, a nakon 11 go­dina 129 g/l. 

Etiopatogeneza

Anemija rezultuje smanjenjem kapacite­ta krvi za prenos kiseonika i hipoksijom tkiva. Do anemije može doći zbog smanje­nog stvaranja ili povećane razgradnje eri­trocita, kao i zbog gubitka krvi. Međutim, u nastanku anemije u nekim bolestima isto­vremeno učestvuje više činilaca, tako da ni jedna podela anemija nije potpuno zado­voljavajuća. Uzrok anemije u dece sa ma­lignim oboljenjma je sam malignitet ili te­rapija, a rede krvarenje ili hemoliza. 

Lečenje

Ne postoje jasno definisane granične vrednosti hemoglobina ispod kojih bi bila obavezna primena koncentrovanih eritro­cita radi korekcije anemije u dece. U lite­raturi se najčešće pojavljuje hematokrit od 21% tj. hemoglobin od 7g/l kao granična vrednost. Ipak, odluka o primeni transfu­zije zavisi od mnogobrojnih faktora kao što su postojanje subjektivnih simptoma (zamaranje, glavobolja), kardiopulmonal-nog statusa bolesnika, dužine trajanja ane­mije, izgleda da se kostna srž „oporavi”, prisustva ili odsustva krvarenja itd. Kod bolesnika sa kardiorespiratornom insufici-jencijom uobičajeno je da se hematokrit održava na 35 do 40 kod veće dece i na 45 do 50 kod novorođenčadi. S druge strane, ukoliko je reč o malokrvnosti postepenog nastanka, kod inače zdravog deteta, tole-riše se hemoglobin od 4 g/l bez primene transfuzije, naravno, pod uslovom da je na drugi način moguća korekcija anemije (na primer peroralnom primenom preparata gvozda kod anemije usled nedostatka gvo­zda ili spontano, kao kod tranzitorne eri­troblastopenije). Ako je anemija dugo tra­jala, primena uobičajenih doza koncentro-vanih eritrocita od 10 do 15ml/kg, može da dovede do srčane insuficijencije zbog vo-lumenskog opterećenja na terenu već isko-rišćenih kompenzatornih mehanizama kar­diovaskularnog sistema. U takvim slučaje­vima se preporučuje davanje ponavljanih transfuzija u maksimalnoj pojedinačnoj do­zi od 5 ml/kg i/ili produžavanje trajanja transfuzije od uobičajenih 2 na 4 sata.

Ovakvom individualizovanom strategi­jom može se postići da se primena krvnih derivata maksimalno redukuje, a da se ne ugrozi sigurnost bolesnika.