Diseminovana intravaskularna koagulacija kod deteta, dece, lečenje i terapija

Diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK) je sindrom koji se odlikuje sistemskom aktivacijom koagulacije, što istovremeno dovodi do krvarenja (usled potrošnje trombocita i faktora koagulacije) i trom­boze (zbog taloženja fibrina u cirkulaciji). Time se kompromituje snabdevanje organa krvlju i nastaje multiorganska disfunkcija.

Klinička slika, dijagnoza i diferencijalna dijagnoza DIK. Zavisno od osnovnog oboljenja (tabela 8), DIK može imati asimpto- matski oblik sa laboratorijskim odstupanjima, ili se ispoljiti slikom teškog krvarenja i multiplih tromboza. Kod simptomskih oblika naj­češći znak DIK je provocirano ili spontano krvarenje veoma različitog oblika i lokalizacija (punkcija krvnih sudova, hirurške ili traumatske rane, petehije, ekhimoze, purpure, hematomi, hematurija, hemoptizija, gastrointestinalno, intrakranijalno krvarenje). Istovremeno svara- nje fibrinskih mikrotromba često dovodi do disftinkcije bubrega usled akutne tubulske nekroze. Usled tromboze malih krvnih sudova mozga i pluća dolazi do različitih poremećaja od strane CNS, odnosno do raz­voja akutnog respiratornog distres sindroma.

DIK se nekada ispoljava kao purpura fulminans sa pojavom hemoragičnih nekroza na koži i gangrenom distalnih falangi prsti­ju, što je posledica stvaranja mikrotromba u arterijskim krvnim sudovima. Ovaj oblik se najčešće javlja u gram-negativnoj sepsi, kada se povezauje s sniženjem koncentracije proteina C i S .

Klasični laboratorijski nalazi U DIK su produženje protrombin- skog, aktiviranog parcijalnog tromboplastinskog i trombinskog vremena. Istovremeno se nalaze povišene vrednosti fibrin-degradacio- nih produkata (FDP) i D-dimera (DD), uz sni­žen broj trombocita i smanjene koncentraci­je fibrinogena, kao i pojedinih faktora (V i VIII) i inhibitora koagulacije (antitrombin III i protein C).

Kod manifestnih akutnih krvarenja tera­pija takođe podrazumeva nadoknadu potrošenih faktora koagulacije davanjem plazme, krioprecipitata i trombocita. Uloga heparina, kao antikoagulantne terapije u lečenju DIK i dalje je kontroverzna. U lečenju refrakternih oblika DIK razmatra se i primena antitrombina III, rekombinantnog aktiviranog proteina C i antifibrinolitičkih lekova (epsilon-aminokapronska kiselina).