Zglobne promene u gljivičnim infekcijama

U toku sistemskih mikoza retko se mo­že javiti infekcija zglobova akutnog (pro­lazni artritis) i hroničnog toka (destruktiv­ni artritis). Mikotični artritis se obično javlja kod bolesnika sa smanjenom odbrambenom sposobnošću, a infekcija nastaje najčešće udisanjem, a rede inoku-lacijom, hematogenim ili nekim drugim putem. Najčešći uzročnici su kokcidioido-mikoza i histopalzmoza. Artritis se mani-festuje bolom i otokom više zglobova, uz često prisustvo nodoznog eritema. Artritis traje kratko i prolazi bez sekvela, a izuzetno prelazi u hroničnu destruktiv­nu formu. U blastomikozi i kriptokokozi infekcija zgloba se javlja izuzetno i obično je zahvaćen jedan zglob. Za klini-čare je nainteresantnija mogućnost poja­ve kandidijaze. Candida albicans je čest saprofit kože i digestivnog trakta, koja u uslovima smanjene otpornosti organi­zma može postati patogen i izazvati kli­ničke simptome i znake sepse zahvataju-ći različite organe i sisteme. U uslovima diseminacije kandide zglobovi mogu biti zahvaćeni kod 75% bolesnika. Infekcija zgloba nastaje hematogenim putem iz di­gestivnog ili urinarnog trakta ili direkt­nom inokulacijom u zglob. Najčešće je zahvaćen kolenski zglob. Kod 25% bole­snika artritis je poliartikulski. Infekcija može zahvatiti diskuse dorzalne i lumbal-ne kičme.

Dijagnoza mikotičnih artritisa postavlja se na osnovu kliničke slike, kožnih i seroloških testova, a najbolje na osnovu doka­za micelijuma gljivice direktno u sinovij-skoj tečnosti ili u kulturi.

Najuspešniji antibiotik za lečenje miko­tičnih infekcija zglobova za sada je Amfotericin B, a može se primeniti i Fluorocistozin ili Ketokanazol.

Virusni artritisi

Virusni artritisi su benigni infekcijski ar­tritisi koji mogu biti izazvani različitim vi­rusima: rubele, hepatitisa B, arbovirusima, virusom mumpsa, infektivne mononukleo-ze, varicele, adenovirusima i drugim.

Patogenetski mehanizmi ovih artritisa nisu još u potpunosti razjašnjeni. Najjedno­stavniji i najjasniji mehanizam nastanka ovih artritisa je direktna infekcija sinovij-skog tkiva virusom. Međutim, sve se više piše i diskutuje o imunološkom mehani­zmu kao pokretaču zapaljenskog procesa u zglobu u toku virusne infekcije.

Artritis se javlja u prodormalnom stadi-jumu ili na početku kliničkih manifestaci­ja određenog virusnog oboljenja. Počinje naglo, kratko traje (1-2 nedelje) i ne reci-divira, sa izuzetkom artritisa u toku rube­le. Virusni artritisi najčešće zahvataju više zglobova, migratorni su, često praćeni ma-kulopapuloznim ili drugim kožnim prome-nama i limfadenopatijom. Znaci inflamaci-je, klinički i laboratorijski, znatno su blaži nego kod bakterijkih artritisa. U dijagnozi pomaže tipična klinička slika osnovne in­fektivne bolesti i specifični serološki te­stovi. U lečenju se primenjuju nesteroidni antiinflamaćijski lekovi.