Šta je hipokalcemija (snižen nivo kalcijuma u krvi)?
Od ukupne količine kalcijuma u organizmu, samo 0,1 % se nalazi u vanćelijskoj tečnosti. U serumu je oko 40 % kalcijuma vezano za proteine, a oko 50% je u jonizovanom obliku.
U prometu kalcijuma učestvuju kosti, creva i bubrezi, para-tireoidni hormon (PTH), kalcitriol i di-hidroholekalciferol (vitamin D3), a na koncentraciju kalcijuma u serumu utiču nivo fosfata, metabolička acidoza i albuminemija (nivo albumina u krvi).
Hipokalcemija nastaje kada je nivo jonizovanog kalcijuma u krvi manji od 1,0 mmol/L. Uzroci nastanka hipokalcemije mogu da budu hronična slabost bubrega, hipoparatireoidizam (smanjeno lučenje parotidnih hormona), stanje nakon paratireoidektomije, pseudohipoparatireoidizam, maligniteli različitih vrsta i lokalizacija, rabdomioliza (raspadanje mišića), hipomagnezemija (snižen nivo magnezijuma u krvi), akutni pankreatitis (akutno zapaljenje gušterače), septični šok, nedostatak vitamina D…
Kako se manifestuje hipokalcemija?
Znaci hipokalcemije zavise od brzine i obima pada nivoa kalcijuma. Klinički znaci se zapažaju kada je nivo kalcijuma u serumu niži od 1,7 mmol/L. Osnovni znaci su neurološki i prvo se javlja osećaj mravinjanja prstiju ruku i nogu i oko usana.
Na hipokalcemiju mogu da ukazu dva klinička znaka:
- Chvostekov (udaranje po facijalnom nervu izaziva spazme mišića lica) i
- Trousseauov (karpalni spazam izazvan ishemijom radijalnog, ili ulnarnog nerva – obično se izaziva pumpanjem manžetne za merenje krvnog pritiska nešto iznad vrednosti sistolnog pritiska).
Prava tetanija može (spazam mišića tela pri čemu telo zauzima tipičan položaj), zbog toničnog grčenja disajnih mišića, da dovede do laringospazma, bronhospazma i respiratornog aresta (prestanak disanja), pa je hipokalcemija veoma ozbiljno stanje.
Kontrakcija glatke muskulature može da izazove grčeve u stomaku i česte nagone na mokrenje.
Promene u mentalnom stanju ogledaju se u prenadražljivosti, depresiji, psihozi i demenciji. Hipokalcemija može da dovede i do srčanog popuštanja, neosetljivosti na digitalis i poremećenog delovanja beta adrenergika.
Kako se postavlja dijagnoza hipokalcemije?
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, pregleda bolesnika i laboratorijskih nalaza.
U diferencijalnoj dijagnozi pomažu životno doba bolesnika, fosfatemija (nivo fosfata u krvi), opšte stanje obolelog i trajanje hipokalcemije.
Hiperfosfatemija ukazuje na slabost bubrega, ili hipoparatireoidizam
Kako se leči hipokalcemija?
Lečenje bolesnika koji imaju simptome hipokalcemije mora biti urgentno i daje se kalcijum glukonat i.v. tokom 10 minuta.
Radi postizanja brzog i sigurnog efekta, naročito kod refrakternih hipokacemija, treba dati i vitamin D.
Sve vreme terapije treba pratiti vrednosti kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u serumu.
Bolesnici koji dobijaju digoksin moraju da imaju obezbeden EKG monitoring.da bi se izbegla kardiotoksičnost digoksina (blokovi, ventrikularna fibrilacija).
