Šta je difuzna dijabetična glomeruloskleroza (difuzna interkapilarna glomeruloskleroza)?
Difuzna dijabetična glomeruloskleroza predstavlja komplikaciju dijabetesa (šećerne bolesti), a nastaje, jer dolazi do promena na glomerulima bubrega. Histološki se nalazi nodularna arterioskleroza naročito dovodne arteriole na glomerulima. Sve ove promene mogu da navedu da postoji dijabetes, mada se nodularna glomeruloskleroza (Kimmelstiel-Wilsonovapromena), češće nalazi kod dijabetesa.
Zašto dolazi do ovih mikroskopskih promena nije u potpunosti poznato, ali se pretpostavlja da štetno delovanje promene metabolizma kod šećerne bolesti može da doprinese poremećenoj sintezi matriksa i hemodinamike glomerula.
Pod uobičajenim okolnostima, kliničke manifestacije ove komplikacije dijabetesa se mogu naći oko 10-15 godina od početka bolovanja od dijabetesa. Na žalost, otprilike 10ak godina posle početka ove manifestacija dolazi i do pojave hronične bubrežne insuficijencije.
Koji su simptomi i znaci difuzne dijabetične glomeruloskleroze?
Osnovna klinička manifestacija dijabetične glomerularne bolesti je proteinurija (prisustvo proteina u urinu) koja se može manifestovati penušavim urinom tokom mokrenja.
Na početku se izlučuju male količine albumina (15 do 40 mg/min), koja se dogadja naročito prilikom napora.
Pod uobičajenim okolnostima, mikroalbuminurija nastaje nakon 10 do 15 godina od početka hiperglikemije (povišen nivo šećera u krvi) i obično napreduje nakon 3 do 7 godina prema pravoj proteinuriji i kliničkoj dijabetičnoj nefropatiji.
Vremeno, proteinurija može da progredira prema pravom nefrotsko sindromu.
Krajnji stadijum hronične insuficijencije bubrega obično se razvija nakon 5 do 10 godina od početka prave proteinurije, a klinička slika nefropatije zavisi od lečenja i poslušnosti pacijenta
Aktivnost renina u plazmi je normalna, ili je snižena.
Može da dodje do pojave povišenog krvnog pritiska (hipertenzija).
Kako se postavlja dijagnoza difuzne dijabetične glomeruloskleroze?
Anamneza sa kliničkom slikom, objektivnim pregledom i detaljnim laboratorijskim analizama je dovoljna za postavljanje dijagnoze.
Kako se leči difuzna dijabetična glomeruloskleroza?
Jedini način da do razvoja ovog oboljenja ne dodje je rigorozna kontrola nivoa šećera u krvi (glikemija).
Za vreme mikroalbuminurijske faze, kontrola glikemije usporava porast izlučivanja albumina, što čini i sniženje arterijskogkrvnog pritiska, ukoliko postoje povećane vrednosti.
Kada nefropatija distigne stepen prave proteinurije (>500 mg/dan), agresivno lečenje hipertenzije usporava gubitak bubrežne funkcije, što izgleda nije slučaj za kontrolu glikemije.
Na žalost, stope smrtnosti među obolelima od dijabetesa na hemodijalizi su oko tri puta više nego među onima koji nisu oboleli od dijabetesa i koji su otprilike sličnih godina.
Transplantacija bubrega može biti uspešna kod osoba obolelih od dijabetesa koji su mladjeg uzrasta.
