Šta je hipersenzitivna nefropatija (oštećenje bubrega lekovima i antibioticima)?
Akutno oštećenje bubrega može biti posledica preosetljivosti na brojne lekove. Prvo je opisano nakon davanja sulfonamida, a u poslednje vreme se vidja kod davanja meticilina, mada su ampicilin, penicilin, cefazolin, fenindion, tiazidi, furosemid i nesteroidni antiimflamatorni lekovi takodje spominju.
Tubulointersticijalna a nefropatija kod nekih pacijenata koji uzimaju nesteroidne lekove može biti udružena sa proteinurijom nefrotskog obima i histološkim nalazom glomerulopatije minimalnih promena (idiopatski nefrotski sindrom).
Broje su teorije zašto dolazi do ovih oštećenja bubrežnog tkiva. U nekoliko slučajeva meticilinom uzrokovane akutne bubrežne bolesti nađena su cirkulišuća antitiela na tubularnu bazalnu membranu. Kod upotrebe nesteroidnih antiimflamatornih lekova spominje se mehanizam ćelijski posredovane citotoksičnosti. Početak bolesti obično ne zavisi od doze leka koji je ordiniran. U slučaju meticilina, oštećenje bubrega se dogadja oko dve nedelje nakon davanja prve doze leka.
Koji su simptomi i znaci hipersenzitivne nefropatije?
- klinički, ovo stanje može da liči na stanje akutnog glomerulonefritisa
- dolazi do porasta azotnih materija u krvi (urea i kreatinin)
- često se razvija kožni osip
- može da dodje do pojave hematurije (prisustvo krvi u urinu)
Kako se postavlja dijagnoza hipersenzitivne nefropatije?
Anamneza izlaganja leku, sa tipičnom kliničkom slikom i detaljnim pregledom i laboratorijskim analizama je dovoljna za postavljanje dijagnoze.
Ultrazvučnim pregled trbuha mogu da se vide uvećani bubrezi.
Kako se leči hipersenzitivna nefropatija?
Izostavljanje leka obično dovodi do potpunog oporavka bubrežne funkcije.
Retko je bubrežno oštećenje nepovratno.
Glikokortikoidi mogu da se ordiniraju, mada za ovim najčešće nema potrebe.