Šta je idiopatska renalna hematurija (Bergerova bolest, IgA nefropatija)?
Idiopatska renalna hematurija predstavlja stanje masivne, ili mikroskopske hematurije (prisustvo krvi u urinu).
Ovakvim epizodama često prethode infekcije gornjih disajnih puteva, a prate ih napadi makrohematurije (krv u urinu vidljiva golim okom).
Kada su poznati uzroci hematurije to su najčešće membranoproliferativni glomerulonefritis, bolest tanke bazalne membrane, Alportov sindrom, Fabrijeva bolest, drepanocitoza (bolest srpastih ćelija), poststreptokokni glomerulonefritis, ostali postinfekcijski glomerulonefritisi, ortostatska proteinurija, fokalna i segmentalna glomeruloskleroza, membranski glomerulonefritis, dijabetes, amiloidoza, nokat-patela sindrom, manjak lecitin-holesterol aciltransferaze, Von Gierkeova bolest.
Kod ovog stanja, uzrok nije u potpunosti poznat, ali se navodi da postoje promene u nivoima IgA antitela koja su povišena, kao i promene komplementa, pa se pretpostavlja da postoji autoimuna priroda bolesti.
Statistički podaci pokazuju da ovo stanje najčešće pogadja mlađe odrasle osobe, većinom osobe muškog pola.
Koji su simptomi i znaci idiopatske renalne hematurije?
- javlja se krv u urinu vidljiva golim okom, mada hematurija moze da bude i mokroskopska
- često se javlja povišeni krvni pritisak (hipertenzija)
- epizode mikroskopske hematurije su tipično udružene sa blagim, gripu sličnim stanjima, ili većim fizičkim opterećenjem (malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, povišena telesna temperatura)
- lučenje proteina mokraćom je obično manje od 3,5 g/dan, a ponekad se ipak razvija NS
- kožni osip, artritis (zapaljenje zglobova) i ostali simptomi koji se mogu javiti u Henoch-Chonlein purpuri se ne javljaju
Kako se postavlja dijagnoza idiopatske renalne hematurije?
Anamneza sa kliničkom slikom pomaže da se posumnja na ovo stanje.
Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu analize bioptata bubrega koja pokazuje difuzni glomerulonefritis.
Takodje, vrše se i imunohistohemijske analize.
Biopsija kože otkriva kapilarne depozite antitela IgA, C3 i fibrina, bez ranih komponenti komplementa, ili IgA sekretornih fregmenata.
Kako se leči idiopatska renalna hematurija?
Prognoza je različita, ali u većini slučajeva bolest progredira tokom vremena.
Spontane remisije se javljaju kod manje od 5% odraslih, mnogo češće kod dece.
Približno 50% bolesnika razvija hroničnu bubrežnu insuficijenciju nakon 25 godina od postavljanja dijagnoze.
Trenutno nema dokaza da lečenje menja prirodni tok bolesti, mada intermitentno davanje glukokortikoida, ili antibiotika širokog spektra može prorediti epizode obilne hematurije. Glukokortikoidi mogu takođe suzbiti proteinuriju kod bolesnika sa blagim glomerularnim abnormalnostima na svetlosnoj mikroskopiji.
Visoke doze intravenskog metilprednizolona, citotoksični lekovi i plazmafereza mogu pomoći bolesnicima sa brzo progredirajućim glomerulonefritisom.
