Sifilis, uzrok, posledica, dijagnostika i lečenje
Uzročnik bolesti je, kao što je dobro poznato, treponema pallidum, ili spirohaeta pallida, koja je neotporna u spoljnjoj sredini. Jedini izvor bolesti je inficirani čovek. Prenosi se direktnim kontaktom sa zaraženom osobom i uglavnom polnim odnosima. Uzročnik se nalazi u promenama koje izbijaju na koži i sluzokožama u toku oboljenja, kao i u krvi Period inkubacije je od 10-90 dana, obično oko dve nedelje. Bolesnik je najzarazniji u prvim mesecima bolesti, ali ako nije pravilno lečen može predstavljati izvor bolesti i tokom pet sledećih godina.
Primarni sifilis
Simptomi i znaci ranog sifilisa mogu biti različiti, što je obično posledica superponirane sekundarne infekcije. Prva lezija je makula, koja se ubrzo preobrazi u papulu. Kada na papuli nastane ulceracija, onda se takva promena naziva primarni šankr. Ulceracija je indurirana i bezbolna, ovalnog oblika, sa tamno crvenom osnovom. Može postojati i više od jednog šankra. U oko polovine slučajeva lokalizacija je na velikim usnama, u četvrtine na malim, a samo u 5% na grliću materice. Vulvarne lezije mogu dovesti do izraženog edema labija. U roku od nedelju dana od pojave primarne bolesti uvećavaju se regionalne limfne žlezde. One su obično bezbolne, čvrste i glatke. Limfne žlezde mogu biti uvećane sa jedne strane ili obostrano, a edem se pojavljuje samo ako su sekundarno inficirane. Ukoliko se ne leci, prvi stadijum traje 3—8 nedelja.
Sekundarni sifilis
Delovanje celularnog i humoralnog imuniteta u nelečenom primarnom stadijumu vodi polaganom nestajanju primarnog šankra i povećanih regionalnih limfnih žlezda. Međutim, imuni odgovor je nedovoljan za izlečenje, pa se iz lokalnih promena treponema krvlju prenosi na ostale organe. Otprilike 4-6 nedelja posle pojave primarnog šankra ova septikemija se klinički vidi kao sekundarni sifilis. Sekundarne promené se javljaju kao opšti simptomi, najčešće u vidu slabosti i povišenih temperatura, zatim kao lezije kože i mukoznih membrana i generalizovani limfadenitis. Na vulvi se pojavljuju bradavičaste erupcije, poznate kao kondilomata lata (condylomata lata), a na mukoza-ma naslage. Ospa je makularna, papularna, papu-lo-skvamozna ili pustulama.
Kondilomata lata su oblik papularnih sifilida i nastaju na periferiji vulve i oko anusa, gde se stapaju. Meke su i sunđeraste građe, sa ravnim vrhom i širokom bazom. Na njima mogu postojati erozije iz kojih dolazi do eksudacije veoma infektivnog seruma. Mukozne naslage se javljaju u isto vreme kad i makulopapularne lezije kože, bezbolne su i okrugle, a izgledaju kao sivo-bela erodirana polja, koja se najčešće nalaze na malim usnama.
Sa egzacerbacijama i remisijama sekundarni sifilis traje 9-12 meseci, posle čega nestaju klinički znaci infekcije. Opšta infekcija, međutim, nije savladana, odnosno ne razvija se pravi imunitet Tokom cele faze sekundarnog sifilisa, serološki testovi su izrazito pozitivni. Na kraju nastaje period latencije različitog trajanja. Nepotpuna supresija infekcije može voditi u delimični povratak lezije sekundarnog sifilisa, pa čak i primarnog šankra (chancre redux), ali uskoro svi fizički znaci nestaju, a serologija ostaje pozitivna. Tercijerni sifilis
Manje od 1/3 slučajeva sifilisa progredirà u kasni stadijum. Ostali ostaju u latenciji koja je produžena tokom celog života. Tercijerni sifilis se javlja 3-20 godina posle primarne infekcije, i to u vidu pojave guma, lcardiovaskularnih poremećaja i neurosifilisa. Guma je granulom, unutar koga se pod mikroskopom vidi infiltracija limfocitima i mononuklearima. Prisutan je i endarteritis, koji dovodi do centralne nekroze ili površnih ulceracija. Parcijalno zarastanje gume vodi jakom ožiljavanju. U kasnom stadijumu, gume se vide kao skvamozne psoriaziformne lezije ih subkutani noduli, koji se stapaju, uvećavaju i ulcerišu kroz kožu.
Dijagnoza i lečenje sifilisa
Dijagnostika ranog sifilisa zasniva se na mikroskopskim pregledima na tamnom polju uzoraka uzetih sa kožnih lezija, kao i na serološkim testovima. Kada postoje ulceracije, ih papularne lezije kože i mukoznih membrana, mikroskopija na tamnom polju je veoma tačna i specifična dijagnostička tehnika. Ukoliko se pregledom sumnjive lezije ne nade treponema, mikroskopiju treba učestalo ponavaljati u sledećih nekoliko dana. Popularni nespecifični serološki testovi za sifilis, kao što je VDRL (venereal disease research laboratory) ih RPR (rapid plasma reagin) daju pozitivne rezultate u oko 70% pacijentkinja sa primarnim sifilisom i svakako ih treba uraditi. Pomenuti testovi su takođe pozitivni (visok titar) u slučajevima sekundarnog sifilisa, posle čega sporo padaju, da bi ponovo došlo do njihovog skoka kod kasnog sifilisa. Za ove uobičajene testove, koji se uglavnom koriste od treće nedelje bolesti, je karakteristično da nisu strogo specifični, pa se zato savetuje da se kombi-nuju. Treba znati da su u poslednje vreme razvijeni i osetljiviji serološki metodi, uz pomoć kojih se primarni sifilis može dijagnostikovati u 87-90% zaraženih osoba. Slučajevi sekundarne i nelečene tercijerne bolesti otkrivaju se gotovo bez izuzetka.
Lečenje sifilisa sprovodi se penicilinom ih tetraciklinima.
