Limfogranuloma venereum

Druga po učestalosti polno prenosiva bolest je limfogranuloma venereum (LGV). Najveća preva-lenca ove bolesti je u tropskim i suptropskim oblastima. Indija i zemlje zapadne Afrike su u vrhu hste, ali se infekcija pojavljuje i u nekim regionima umerene klime. Uzročnik je poseban serotip klamidije trahomatis, poznat po svojoj agresivnosti, a inkubacija se kreće od nekoliko dana pa sve do 3 nedelje.

Primarne lezije su mala bezbolna papula ih vezikula, sa ulceracijomkoja brzo zarasta. Kod žena se ove početne promene najčešće nalaze na zadnjoj komisuri, ah se mogu pojaviti i na labijama, u vagi­ni, pa čak i na grhću materice. I^rnfadenopatija, koja je karakteristična odlika LGV-infekcije, razvi­ja se nekoliko nedelja kasnije. U žena sa primarno vulvarnim lezijama zahvaćene su ingvinalne žlezde, koje se uvećavaju i prave bolne tumore, ispunjene gnojem. Zbog nastanka fistula zarasta­nje je izuzetno sporo, a ožiljavanje izuzetno izraženo. U nekih pacijentkinja bolest perzistira godinama. U kasnom toku veneričnog hrnfogra-nulorha postoji hronična limfadenopatija, anorek-talni sindrom i genitalna elefantijaza.

Ove dve poslednje vidahronične bolesti zahte-vaju poseban komentar. Perzistentna infekcija na zidu rektuma, koja se uglavnom viđa u ženskoj populaciji, vodi nastanku proktitisa, pa i šireg kolitisa, sa izbacivanjem mukusa, gnoja i krvi. Kasnije nastaju strikture rektuma, perirektalni apscesi i fistule. Vulvarna elefantijaza se pripisuje aktivnoj hronicnoj infekciji kombinovanoj sa opstrukcijom limfiiih puteva. Dolazi do nastanka hipertrofičnih promena na spoljašnjim genitahja-ma, a viđaju se ponekad i prave pohpoidne for­macije i hronične ulceracije. Sekundarna nekroza vodi gubitku tkiva.

U diferencijalnoj dijagnozi treba razmišljati o drugim uzrocima genitalnih ulceracija i limfade­nopatija, posebno o sifilisu. Terapija se sprovodi primenom tetraciklina. Nešto manji efekat imaju sulfonamidi.