Kandidijaza vaginalna (candidiasis vaginalis)

Mikotične infekcije vulve su uglavnom izaz­vane kandidom albikans (candida albicans), a pri tome je obično istovremeno zahvaćena i vagina (vulvovaginitis). Najvažniji simptom je pruritus, ah su česte žalbe pojačana vaginalna sekrecija, dis-pareunija i dizurija. Skoro polovina pacijentkinja pokazuje sklonost ka reinfekciji. S druge strane, kandida je izolovana kod 15—20% žena bez simp­toma, pri čemu ovaj procenat u trudnoći raste na 30-45%.

Klinički znaci infekcije vulve su eritem i edem, ponekad i pusule koje se lako provaljuju. U prirodnim prevojima se često vide male erozije i fisure. Infekcija se može proširiti na okolnu kožu, perianalni predeo, uretru, pa čak i mokraćnu bešiku. Pod ekarterima se vidi da su vaginalni zidovi eritematozni, sa grudvastom sekrecijom i adlierentnim naslagama eksudata. Za razliku od trihomonijaze, neprijatnog mirisa nema, a pH vagine je manji od 4. Po pravilu partneri žena koje imaju kandidijazu nemaju nikave simptome i znake infekcije, sem eventualno prolaznog crveni­la i kratkotrajnog peckanja posle odnosa.

Za definitivnu dijagnozu je neophodno labo­ratorijsko ispitivanje, jer kliničko razlikovanje odvulvitisa izazvanog drugim uzročnicima nije sasvim pouzdano. Poslednje dve decenije u terapiji se koristi spektar derivata azola (ketokon-azol, flukonazol, itrakonazol), koji su, zbog veće efikasnosti, uglavnom zamenili poliene.