Laparoskopija kod žena

Laparoskopija (gr. Xcatapr| – slabina, okotoco – gledam) je hirurška intervencija kojom je omogućena direktna vizuelizacija organa trbuha i male karike. Bez asepse i antisepse ovu operaciju je bilo gotovo nemoguće izvesti. Prvu uspešnu humanu laparoskopiju je tek 1910. godine uradio Jakobeus (Jacobeus).

Po postavljanju pacijentkinje na operacioni sto, pri čemu je poželjan Trendelenburgov položaj, intraperitonealno se plasira igla i pravi se pneumoperitoneum. Potom se kroz prednji trbušni zid prolazi troakarom i optikom laproskopa (Slika 1-14).

Tokom intervencije vrši se eksploracija peri-toneuma (a), organa male karlice (b), eventualnih adhezija u maloj karlici (c), distalnog dela descen-dentnog kolona, sigmoidnog kolona i rektuma (d), cekuma, terminalnog ileuma i apendiksa (e), tankog creva (f), jetre i žučne kesice (g), želuca (h) i eventualnih hernija (i). Naravno, za ginekologa je najvažnija slika materice i adneksa.

0 laparoskopskom ispitivanju prolaznosti jajovo­da biće reči nešto kasnije. Ovim metodom je moguće uzeti uzorak slobodne tečnosti iz trbuha za mikrobiološki i ekološki pregled, kao i deo sus-pektnog tkiva za histološki pregled.

Pomenimo da se pod kontrolom laparoskopa mogu uraditi i mnoge ginekološke operacije (čak i  histerektomija). O ovoj problematici će zain-teresovani studenti naći više informacija u poslediplomskim udžbenicima i odgovarajućim monografijama.