PREMENSTRUACIJSK! SINDROM (PMS)

o manjku progesterona, što vodi u dalje endokrine i metaboličke poremećaje. Tako se pojačana ekscitabilnost i svadljivost objašnjavaju dejstvom kateholestrogena i sniženjem proges­terona u kori mozga, hipotalamusu i hipofizi. Po pravilu je povećana sekrecija aldosterona, sa posledičnom izraženom retencijom natrijuma i vode. Treba znati da u nastanku premenstruaci-jskog sindroma značajnu ulogu ima poremećaj u sintezi neurotransmitera (serotonin, pre svih) i endogenih opijata (dokazan je premenstrualni pad P-endorfina), zatim deficit piridoksina, kao i porast prolaktina i prostaglandina u lutealnoj fazi menstruacijskog ciklusa.

Simptomi i dijagnoza

Tačnom i iscrpnom anamnezom se mogu ustanoviti brojni simptomi karakteristični za pre-menstruacijski sindrom. Sa druge strane, pažljivim posmatranjem pacijentkinje, otkrivaju se znaci koji vode ispravnoj dijagnozi.

Pacijentkinje se najčešće žale na psihičku napetost, razdražljivost, agresivnost, ili na depre­siju sa napadima plača. Uopšte govoreći, uobičajene su česte promene rasoploženja, gubi se koncentracija i samokontrola, postaje se zabora­van. U anamnezi je obično prisutan i podatak o nesanici i poremećaju libida. U nekih pacijentkin-ja je;; izrazito povećan apetit. Relativno česte tegobe su glavobolja, mišićna slabost i napetost dojki. Od objektivnih znakova bolesti može se registrovati povećanje telesne težine, uočljivi su otoci lica i ekstremiteta, kao i pojava akni i masne kože. Opstipacije, ih diareje, pa i mišićni grčevi mogu da upotpunjavaju sliku. Uz to treba reći da kod izvesnog broja pacijentkinja dolazi do pre-menstrualnog pogoršanja osnovne bolesti (npr. bronhijalne astme, epilepsije i psihoza).

Brojnost i jačina tegoba se razlikuju od bolesnice do bolesnice, ah u iste bolesnice se simptomi po pravilu ne menjaju.

Iz dosada izloženog postaje jasno da u dijag­nozi premenstruacijskog sindroma osnovnu ulogu imaju anamnestički podaci. Od velike je koristi da pacijentkinja, koja se opservira pod dijagnozom premenstruacijskog sindroma, vodi takozvani dnevnik menstruacijskog ciklusa, u kome bi trebalo da svakodnevno upisuje vrstu i intenzitet uočenih tegoba. Na kraju, ne treba zab­oraviti na nužnost da se isključe eventualni organski uzroci raznorodnih smetnji.

Terapija

Terapija uglavnom zavisi od predomini-rajućih tegoba. Tako se u pacijentkinja koje se Žale na premenstruacijske otoke i porast telesne težine mogu prepisati diuretici. Pri tome, prednost imaju antagonisti aldosterona, npr. spironolakton, sa kojima treba početi 7-10 dana pre očekivane menstruacije. Kod \ glavobolje, napetosti i razdražljivosti, od kosristi su analgetici i inhibitori sinteze prostaglandina. U slučaju mas-todinije pacijentkinji treba savetovati da uzima bromokriptin.

Kod blažih simptoma psihičke prirode uglavnom se sa uspehom primenjuje vitamin Bg (piridoksin), a efikasna je i multivitaminska terapija. Anksiolitici i antidepresivi se prepisuju kod težih oblika premenstruacijskog sindroma.U svakom slučaju, kod pogoršanja psihičkog stanja, redimo kod izražene depresije sa suicidalnim ideja­ma, ne treba oklevati sa konsultacijom psihijatra.

Pored navedene terapije, koja bi se mogla svrstati u simptomatsku, može se pokušati i sa hormonima, posebno u situacijama kada su simptomi i znaci izraženiji i kada je pacijentkinja nesposobna za obavljanje svakodnevnih aktivnos­ti. U hormonskoj terapiji premenstruacijskog sin­droma, najčešće se primenjuju progestageni, i to didrogesteron, noretisteron, medroksiprogesteron i linestrot Sa tretmanom se, slično kao i u slučaju diuretika, počinje desetak dana pre očekivanog menstrualnog krvarenja. Hormonska oralna kon­tracepcija je metod izbora za osobe sa PMS-om koje istovremeno žele i zaštitu od trudnoće. Supresija ovulacije i otklanjanje tegoba sindroma se može postići i danazolom (videti medikamen-tozni tretman endometrioze), a osetno skuplja terapijska varijanta je primena GnRH agonista ili antagonista u dužem vremenskom periodu.