Izvođenje mikrofertilizacije
Postupak je istovetan sa postupkom in vitro fertilizacije sve do dobijanja oocita.
Priprema jajne ćelije. Da bi se izvršila intracito-plazmatska injekcija spermatozoida, oocit se oslobađa kumulusne mase (Cumulus oophorus), što za biologa predstavlja poseban posao. Za mikrofertil-izaciju se koriste isključivo zreli oociti.
Dobijanje i priprema sperme. Sperma se dobi-ja ejakulacijom. Ako to nije moguće, recimo kod opstruktivne azospermije, onda se vrše različiti postupci aspiracionih ih’ otvorenih biopsija, od kojih su najčešći testikularna aspiracija spermatozoida (TESA) i ekstrakcija spermatozoida iz tkiva testisa dobijenog biopsijom (TESE).
Suština postupka mikrofertilizacije se sastoji u ubacivanju jednog spermatozoida u citoplazmu oocita. Ovo ubacivanje se izvodi uz pomoć mikromanipulatora na invertnom mikroskopu i pod povećanjem od 400 puta. Zahteva veliku veštinu i strpljenje biologa
Embriotransfer i lutealna suplementacija su isti kao kod in vitro fertilizacije, a uspešnost je za nijansu veća. Smatra se da u izvesnim situacijama, kao što su povoljne reproduktivne godine padjentkinje, verovatnoća kliničke trudnoće posle postupka može biti i 40%. Inddenca kongenitalnih anomalija se ne razikuje u odnosu na ostale trudnoće. Budud da se radi o novoj tehnologiji, ipak treba biti oprezan. Ima izveštaja, koji zahtevaju proveru, po kojima je kod naikrofertilizadja povećan rizik hro-mozomopatije, što bi se objašnjavalo artefidjelnom selekcisijom spermatozoida.
Bilo kako bilo, uz sva ograničenja i nepoznanice, može se zaključiti da je sa intradtoplazmatskom injekcijom spermatozoida napravljen krupan korak u lečenju ženske, a posebno muške neplodnosti
