KLINIČKA SLIKA TUBARNE TRUDNOĆE

Klinička slika zavisi od mesta implantacije, kao i od toka i ishoda ektopične trudnoće. Simptomi mogu biti vrlo različiti. Dok je trudnoća u tubi intaktna, nema karakterističnih simptoma. Prvi simptomi ektopične trudnoće-su i prvi simptomi graviditeta. To su amenoreja, nauzeja, povraćanje i napetost u dojkama. Kao odgovor na hormone rane ektopične trudnoće, dolazi do hipertrofije miometrijuma, do povećanja i razmekšanja materice i do transformacije endometrijuma u deciduu. Javlja se lividitet na velikim i malim pol-nim usnama, vagini i grliću materice. Imuno-biološki testovi na trudnoću su pozitivni Ukoliko se trudnoća ne otkrije u ovom ranom stadijumu, dok je intaktna, dolazi do invazije trofoblasta u krvne sudove zida tube i do krvarenja u tubi. Tuba postaje distendirana, sadrži ovularno tkivo i koag-ulisanu krv. Karakterističan trijas simptoma za ektopičnu trudnoću su amenoreja, bol u donjem delu trbuha i krvarenje. Kada se oni jave trudnoća više nije intaktna. Najčešći simptom ektopične trudnoće je bol u donjem delu trbuha. On se javlja oko 5-6 nedelje trudnoće. U početku je bol inter-mitentan a kasnije postaje regularan. Nastaje zbog kontrakcija materice koja nastoji da izbaci poremećenu deciduu i nakupljenu krv. Bol nastaje i zbog kontrakcija tube koja nastoji da izbaci ovu-lum. Najčešće je lokalizovan na strani ektopične trudnoće, a može biti i difuzan. Drugi po učestalosti simptom je krvarenje iz materice, koje se obično javlja posle 6-7 nedelja. Krvarenje je obično oskudno, tamno, slično talogu od kafe. Nastaje zbog deskvamacije decidualno promen-jenog endometrijuma, izazvane niskim nivoom HCG i progesterona. Zbog krvavljenja u tubi dolazi do nakupljanja krvi oko ovuluma. Jedan deo krvi iz tube se spušta u Douglasov prostor i formira hematokelu. Bimanuelnim pregledom se u 30% slučajeva može palpiràti adneksalna ma-sa.Pomeranje grlića materice može biti bolno. Prednji trbušni zid je osetljiv na palpaciju. Može doći do izbacivanja ovuluma iz tube tj. do tubarnog abortusa. U drugom slučaju može nasta­ti ruptura tube sa profuznim krvarnjem i razvojem hemoragičnog šoka.

Klinička slika tubarnog abortusa

Tubami abortus se obično dešava ako se oplođena jajna ćelija impiantirà u ampularnom delu tube. U retirim slučajevima, rana tubarna trudnoća može-biti izbačena.u pelvičnu duplju i resorbovana bez većih simptoma. To je rani tubarni abortus. U većini slučajeva dolazi do daljeg razvoja trudnoće u tubi Trofoblast titolitičkom aktivnošću prodire u zid tube i oštećuje krvne sudove. Dolazi do krvarenja u tubi i do razvoja hematosalpinksa. Zbog peristaltičkih pokreta tube dolazi do odlubljivanja i do delimičnog izbacivan­ja ovuluma u pelvičnu duplju. Nastaje tubarni abortus. Tuba se zbog svoje težine spušta iza materice u Duglasov prostor. Oko nje se nakuplja koagulisana krv i stvara se hematokela retrouteri-na. Ako je materica u retrofeksiji, izlivena krv se nakuplja ispred nje u prednji paravezikalni prostor i nastaje hematokela anteuterina. Inkompletni tubarni abortus predstavlja izbacivanje iz tube hematoma sa ovulumom ali bez horiona. Kompletni tubarni abortus predstavlja izbacivanje iz tube ovuluma zajedno sa horionom. Kada dođe do krvarenja iz tube javljaju se grčeviti bolovi u donjem delu trbuha. Oni u početku mogu biti difuzni, a kasnije se lokalizuju na stranu abortusa. Praćeni su opštom slabošću i iznemoglošću. Javlja se vaginalno krvarenje tamne boje. Mogu da se jave dizuričke tegobe i tenezmi. Zbog izlivanja krvi u trbušnu šupljinu i podražaja dijafragme i n. frenikusa javlja se bol u subskapularnom predelu ili ramenu – Lafonov znak (Laffbnt).

Bimanuelnim pregledom se nade nešto uvećana materica. Pored materice se palpira tumefakt, testaste konzistencije, nejasne granice. Materica je obično potisnuta na suprotnu stranu od tumorozne formacije. Grlić je razmekšan. Naglo pomeranje grlića naviše je jako bolno. To je Prustov znak (Proust). Duglas je izbočen, testaste konzistencije, veoma osetljiv na pritisak. Taj znak se naziva “krik Duglasa”.

Dijagnoza se postavlja punkcijom Duglasovog prostora tj. aspiracijom hemolizirane krvi sa ugrušcima. Lečenje je operativno. U mladih žena koje žele da rađaju, radi se konzervativni operativni zahvat, tj. linearna salpingotomija i eksperija ovu-larriog tkiva. Kod starijih žena i onih koje ne žele da rađaju, radi se salpingektomija.

Klinička slika rupture tube

Ruptura tube obično nastaje ako je trudnoća lokalizovana u istmičnom ili intersticijalnom delu tube. Nastaje naglo, bez nekog vidljivog razloga, obično pri naporu. Ponekad, mogu da joj pret­hode simptomi u vidu bolova u predelu adneksa i oskudnog krvarenja. Za vreme rupture, žena oseti jak bol u trbuhu, kao ubod nožem, praćen kolap­som. Bol nastaje zbog rupture peritoneuma koji obavija tubu. Zbog profuznog krvarenja ubrzo se razvijaju znaci hemoragičnog šoka. Koža i vidljive sluzokože su blede ili cijanotične. Telo je orošeno hladnim znojem. Disanje je površno. Puls je ubrzan, slabo punjen, jedva opipljiv. Krvni pritisak pada. Često postoji bol u subskapularnom predelu ili ramenu, zbog podražaja dijafragme tj. n. frenicusa izlivenom krvlju – Lafonov znak. Zbog podražaja peritoneuma trbuh je elastično napete konzistencije, palpatorno bolno osetljiv. Blum-bergov znak je pozitivan, tj. postoji osećaj jakog bola kada se ruka, kojom se vrši pritisak na trbušni zid, naglo podigne. Pri perkusiji postoji timpa-ničan zvuk u predelu pupka, a obostrano bočno tmuo zvuk. Pri bimanuelnom pregledu, ne mogu se jasno izdiferencirati materica i adneksa. Materi­ca je uvećana i razmekšana, bolno osetljiva na po-meranje. Pomeranje grlića prstima naviše je veoma bolno – Prustov znak. Duglas je izbočen, a zadnji zid vagine je jako bolno osetljiv na pritisak – “krik Douglasa”. Može da se javi dijareja. To je Derov znak (Ddrr). Kod mršavih žena koža oko pupka može biti plavičasto obojena, zbog obilnog krva­renja u trbušnoj duplji. To je Kulenov znak (CuUen). Dijagnoza se postavlja punkcijom Dugla-sovog prostora. Aspiracija sveže ili tamne krvi, tečne ili sa ugrušcima, govori da se radi o intraperitoneal-nom krvarenju. Kada se postavi dijagnoza, indiko-vana je laparotomija, pri čemu se obično odstrani tuba uz transfuziju krvi. Ponekad, u težim slučaje­vima mora da se uradi adneksektomija.