FERTILIZACIJA (oplodjenje)
Pod fertilizacijom se podrazumeva proces oplođenja, koji se sastoji od prodiranja spermatozoida u jajnu ćeliju i spajanju njihovih pronuk-leusa (slika 2-3). Oplođenje se najčešće dešava u ampularnom delu jajovoda, u koji dospeva jajna ćelija posle ovulacije. Broj spermatozoida koji svojim aktivnim pokretima dospevaju do ampu-larnog dela jajovoda u uobičajenim okolnostima iznosi između 300 i 500, a od njih samo jedan prodire u jajnu ćeliju. Do je jajna ćelija sposobna za oplođenje najviše 24 sata posle ovulacije, dode spermatozoidi zadržavaju tu sposobnost 72 sata po ejakulaciji.
Kao što je rečeno, zrela jajna ćehja se posle ovulacije nalazi u metafazi II i obavijena je prozračnom zonom, ili zonom pelucidom, koronom radijatom i rastresitim zrnastim ćelijama kumulusa ooforusa. Ona fimbrijama biva privučena u ampularni deo jajovoda. Sa druge strane, spermatozoidi ejakulacijom dospevaju u zadnji svod vagine. Alkalna semena tečnost ih pri tome štiti od kiselog vaginalnog sekreta. Po završenoj likvefakciji, jedan broj aktivno pokretnih spermatozoida preko cervikalnog kanala i šupljine materice dospeva do ampularnog dela jajovoda. U toku ovog puta dolazi do morfološke i funkcionalne transformacije spermatozoida,
odnosno do njihove kapacitacije, koja je neophodna da bi se izvršilo oplođenje jajne ćelije. Ascenziju završava nekoliko stotina ovako pripremljenih spermatozoida, koji, zahvaljujući aktivnim pokretima repa, kruže oko jajne ćelije. Zona pelucida, kao neposredni omotač jajne ćelije, sadrži receptore za spermatozoide27. Obično nekoliko spermatozoida, dolazi u kontakt sa receptorima zone pelucide, što izaziva promene na akrozomskoj kapi spermatozoida. Ova akro-zomska reakcija ima za cilj oslobađanje proteoli-tičkih enzima, pre svega hijaluronidaze i akrozina, potrebnih za rastvaranje zone pelucide. Aktivnim pokretima repa ovih nekoliko spermatozoida prodire kroz zonu pelucidu i dospevaju u uski perivitelinski prostor. Po završetku akrozomske reakcije dolazi do iščezavanja akrozoma. Ostaje postakrozomski deo glave i jedro- sa haploidnim brojem hromozoma. Od svih spermatozoida koji su prošli zonu pelucidu i koji se nalaze u peri-vitelinskom prostoru, samo je jedan odabran. Postakrozomski deo njegove glave i membrana jajne ćelije se spajaju (fuzije). Ovim kontaktom podstaknut je nastavak druge mejotičke deobe, koja se završava stvaranjem oocita sa haploidnim brojem hromozoma i istiskivanjem sekundarnog polarnog tela u perivitelinski prostor.
Odmah po prodoru spermatozoida u cito-plazmu jajne ćelije dolazi do stvaranja kortikalnih gra-nula, koje se razmeštaju ispod membrane oocita. Iz njih se oslobađaju enzimske supstance koje menjaju strukturu membrane jajne ćelije i zone pelucide, čineći ih nepropusdjivim za ostale spermatozoide.
U citoplazmu jajne ćelije dospeva spermatozoid zajedno sa svojim repom, koji potom postepeno degeneriše i iščezava. Od jedra glave nastaje muški pronukleus (pronucleus masculinum), koji se postavlja pored ženskog pronucleusa (pronucleus femininus). Pre nego što dođe do spajanja oba pronukleusa, duplira se genetski materijal. Na kraju, membrane pronukleusa se rastvaraju i dolazi do njihovog spajanja, čime je oplođenje u pravom smislu reči završeno.
U daljem sledu događaja, hromozomi se raspoređuju u deobno vreteno i uzdužno cepaju kao i kod normalne mitotičke deobe. Tako oplođena jajna ćelija predstavlja zigot, sa 46 hromozoma u kojima se nalaze nasledni činioci oba roditelja. Oplođenjem se određuje biološki pol ploda. Naime, ukoliko je jajna ćelija oplođena spermatozoidom nosiocem Y hromozoma, doći će do nastanka muškog pola (XY), a ako je oplođena spermatozoidom nosiocem X hromozoma, do nastanka ženskog pola (XX).
Posle 20-30 sati od stvaranja zigota, novonastala ćelija se deli u dve jednake ćelije ćerke, koje se zovu blastomere. Daljom mitotičkom deobom povećava se broj blastomera. U prvo vreme one su po svojoj veličini jednake, međutim, svakom daljom deobom ćelije zametka se sve više razlikuju. Kada se celokupan prostor okružen prozračnom zonom, odnosno zonom pelucidom, ispuni blastomerama, nastaje formacija koja podseća na plod duda, pa se otuda o označava kao mórula28. Ova formacija, koja u sebi sadrži 12—16 blastomera, dospeva u šupljinu materice između trećeg i četvrtog dana posle oplođenja.
Ponovimo još jednom da se sve opisane promene odigravaju unutar zone pelucide. Spoljašnji sloj ćelija morule zove se trofoblast, a unutrašnja grupa ćelija, koja čini osnovu budućeg embriona, naziva se embrioblast.
Dalji razvoj karakteriše pojava šupljina u u međućelijskom prostoru, koje se ubrzo spajaju u vea prostor ispunjen tečnošću. Interesantno je da je ova tečnost poreklom iz endometrijuma. Istovremeno nestaje zona pelucida. Ova forma zametka se naziva blastorístom. Nestankom zone pelucide omogućava se direktan kontakt ćelija trofoblasta sa endometrijumom.
