Karcinom vagine

Primarni karcinom vagine se retko javlja i čini 1-2% svih ginekoloških karcinoma. U 85% slučajeva je u pitanju planocelularni karcinom, a ostalo su adenokarcinomi, sarkomi i melanomi. Najčešće se javlja kod starijih žena, preko 60 god­ina života.

Uslov da se tumor smatra primarnim na vagi­ni jeste zdrav grlić materice, odnosno svaki karci­nom koji zahvata i grlić i vaginu (istih histoloških karakteristika na oba organa) smatra se primarn­im karcinomom grlića materice. Metastatski tumori vagine se mnogo češće sreću od pri­marnih. Najčešći malignitet vagine je maligni tumor grlića materice koji je zahvatio i vaginu. Primarni adenokarcinom vagine se ne može dijagnostikovati dok se ne isključi postojanje ade-nokarcinoma endometrijuma, ovarijuma, uretre, bešike ih rektuma.

Klinička slika

Invazivni karcinom vagine se javlja kod post-menopauzalnih žena i može da raste kao ulceroz-na ili egzofitična forma. Najčešće je lokalizovan u gornjoj trećini zadnjeg zida vagine. Incidenca metastaziranja u Limfne noduse je u korelaciji sa veličinom tumora. Put metastaziranja u limfne noduse zavisi od lokalizacije tumora. Tumori donje trećine vagine metastaziraju, kao i karcino­mi vulve, primarno u ingvinalne limfne noduse. Karcinomi gornje trećine vagine metastaziraju istim limfnim putevima kao i karcinom grlića materice (ilijakalne i obturatorne jame itd). Karcinomi srednje trećine vagine mogu dati metastaze u ingvinalne limfne noduse ih direktno u pelvične strukture.

Svetloćelijski adenokarcinom obično nastaje uz vaginalnu adenozu i javlja se u svim životnim dobima. Metastatski adenokarcinomi su geni­talnog porekla ili sa udaljenih organa. Neki tumori bubrega daju karakteristične metastaze na donjoj trećini prednjeg vaginalnog zida. Melanomi i sarkomi metastaziraju kao i epitelni tumori, ah su češće sekundarne promené u jetri i na plućima. Sarkomi se češće javljaju kod dece mlađe od pet godina života. Embrionalni rab-domiosarkom zamenjuje vaginalnu mukozu formirajući edematozne, polipoidne mase koji prominiraju kroz introitus.

Simptomi malignih tumora vagine u početnoj fazi ne postoje. Jedini nalaz koji može ukazati na postojanje vagmalnih lezija je atipičan ekološki nalaz vaginalnog brisa.

Najčešći simptom udružen sa invazivnim malignim procesom u vagini je krvarenje. Mogu se takođe javiti i bol, gubitak telesne težine i edem donjeg genitalnog trakta.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

Dijagnoza se postavlja histološkim pregledom tkiva dobijenog biopsijom promené u vagini, nakon što se prethodno detaljnim pregledima isključi sumnja na metastatski tumor vagine.

Diferencijalno dijagnostički treba misliti na bénigne promené vagine, ulceracije zbog traume ih mehaničke iritacije Desarom, endometriozu, infektivne promené itd.

Određivanje stadijuma

Postoje tri načina širenja karcinoma vagine. To su embolizacija regionalnih limfnih čvorova malignim ćelijama (a), direktno širenje bolesti u okolne anatomske strukture (b) i hematogeni put diseminacije (c).

Stadiranje karcinoma vagine je operativno i sprovodi se prema prihvaćenom FIGO sistemu za stadiranje malignih bolesti.

♦  Stadijum I – lezije ograničene na vaginalnu mukozu.

♦  Stadijum II – lezije se šire na subvaginalno tkivo, bez širenja do pelvičnih zidova

♦  Stadijum III – proširenost bolesti na pelvične zidove

♦  Stadijum IV – proširenost bolesti na mukozu bešike ih rektuma

♦  Stadijum IVa – proširenost bolesti na okolne organe

♦  -Stadijum IVb – proširenost bolesti na udaljene organe

Lečenje

U lečenju malignih bolesti vagine sprovodi se hirurški tretman ih zračna terapija. Izbor terapije zavisi od lokalizacije tumora vagine i stadijuma bolesti. Za lečenje stadijuma I i II karcinoma vag­ine u gornjoj trećini primenjuje se radikalna hist-erektomija, parcijalna vaginektomiji i pelvična limfonodektomija. Kod mlađih žena se ovarijumi mogu sačuvati. Zbog blizine anatomskih struk­tura (bešika i rektum), ekscizija tumora srednje i donje trećine vagine može biti veoma otežana. U tim slučajevima terapija izbora je zračenje koje se sprovodi eksterno, obuhvatajuđ celu malu kar-licu, u kombinaciji sa intrakavitarnom ka-cijom radijuma. Kod odmaklog stadijuma bolesti može se razmotriti egzenteracija. U slučajevima kada postoji karcinom introitusa vagine, lečenje je operativno i podrazumeva iste kriterijume kao kada je u pitanju karcinom vuhre. Kada je tumo­rom zahvaćena donja trećina vagine, neophodno je sprovesti zračenje ingvinalnih regija ili ingvin-alnu limfonodektomiju.

Kod sarkoma, terapija izbora je hirurško lečenje. Hemioterapija i radioterapija se nisu pokazale dovoljno efikasnim. Embrionalni botrioidni sarkom je osetljiv na hemioterapiju i njena preoperativna primena smanjuje radik-alnost hirurške intervencije koja sledi.

Melanomi su veoma maligni, rano daju metastaze u jetri i plućima. Pored hirurške inter­vencije sprovodi se hemio i radioterapija kao adjuvantni tretman.

Terapija za recidive epitelnih karcinoma koji su primarno lečeni radioterapijom je egzent­eracija. Hemioterapija u lečenju recidiva malignih tumora vagine nije pokazala efikasnost

Prognoza

Značajni prognostički faktori su veličina i stadijum bolesti kada je otkrivena. Petogodišnje preživljavanje pacijentkinja sa stadijumom I i II je 70-75%. U stadijumu III izlečenje se postiže kod 30-40% pacijentkinja, u stadijumu IV je peto­godišnje preživljavanje minimalno.

^k Prognoza za sarkome vagine je krajnje ozbiljna, mada je opisan mali broj slučajeva da bi se moglo procenjivati. petogodišnje preživljavanje.