Funkcije posteljice
Funkcije posteljice, za koje smo već rekli da su mnogostruke, međusobno su povezane. Mogu se podeliti u hormonsku (a), respiratornu (b), nutri- tivnu (c) i ekskrecijsku funkciju (d).
Hormonska funkcija posteljice
U posteljici se sintetišu i sekretuju steroidni i peptidni hormoni U principu, produkcija zavisi od starosti trudnoće, veličine posteljice i fetopla* centne maturacije, kao i od eventualnih perinatal- nih poremećaja koji mogu uticati na njihovu sintezu i sekreciju. Od steroidnih hormona u posteljici nastaju estrogeni, gestageni i androgeni, a od proteinskih humani horionski gonadotropin (hCG), humani placentni laktogen ili horionski somatotropin (HPL), horionski adrenokortiko- tropin (ACTH), horionski tireotropin (HCT), kal- citonin, relaksin, humani horionski gonadotropni rilizing hormon (hCGn-RH), humani horionski tireotropni, rilizing hormon (hCT-RH), hormoni slični rilizing i inhibirajućim hipotalamusnim hormonima (TRH, GnRH, CRH, GHRH), aktivi- ni, inhibini i natriuretički peptidi. Svi ovi hormoni u manjoj ili većoj meri omogućavaju održavanje trudnoće i utiču na rast ploda.
Sinciciotrofoblast stvara dva specifična proteinska hormona. To su humani horionski gonadotropin (hCG) i humani placentni laktogen (HPL). Rana dijagnostika trudnoće zasniva se na detekciji hCG-a u maternalnom urinu ili u krvi. Korišćenje senzitivnih testova povećava sigurnost dijagnostike.
Humani horionski gonadotropin (hCG) je glukoprotein molekulske mase 38.000-40.000 daltona. Kao i drugi glukoproteinski hormoni, sastoji se iz dve subjedinice: alfa i beta, koje su međusobno spojene nekovalentnim vezama. Alfa subjedinice su zajedničke za sve glukoproteinske hormone (FSH, LH, TSH, hCG) i skoro su identične, dok su beta subjedinice specifične za hormon. Stvara se u sinciciotrofoblastu placente. Njegovo prisustvo je ustanovljeno i u ćelijama amniona humane placente. Količina sintetizo- vanog hCG-a je u zavisnosti od količine beta sub- jedinica, jer se one stvaraju u manjoj količini u odnosu na alfa subjedinice. Nivo beta subjedinica je paralelan sa nivoom hCG-a.
Humani horionski gonadotropin ima značajnu ulogu u održavanju funkcije žutog tela u toku prvih nekoliko nedelja trudnoće. Žuto telo sadrži receptore za hCG a egzogeno unesen, on produžava lutealnu fazu normalnog menstrua- cionog ciklusa. Humani horionski gonadotropin podstiče stvaranje progesterona stimulacijom cAMP-a. U ranoj trudnoći, stvaranje velikih količina hCG-a obezbeđuje stalnu stimulaciju žutog tela dok posteljica ne preduzme stvaranje
progesterona. U fetoplacentnoj jedinici hCG potpomaže steroidogenezu. Stimuliše sekreciju progesterona u posteljici. Smatra se da je horionski gonadotropin neophodan za genetsku diferencijaciju pola koja započinje na kraju 7. gestacijske nedelje, u periodu kada hipofiza još nije započela da luči gonadotropne hormone. Kod muškog pola stimuliše primame Leydigove ćelije na sekreciju testosterona. Ovaj hormon ima i tireotropnu aktivnost Dokaz za ovo je hiperfunkdja tireoidne žlezde kod bolesnica sa trofoblastnom bolešću.
Horionski gonadotropin ima imunosupre- sivno delovanje (direktno ili indirektno). Njegovo prisustvo sprečava odbacivanje alografta kao stranog tela. Može se zaključiti da hCG doprinosi uspostavljanju homeostaze u ćelom organizmu i u sistemu majka-plod.
Korišćenjem radioimunološke metode, hCG se može registrovati jako rano, samo jedan dan posle implantacije oplođenog jajeta. U periodu rane embriogeneze karakterističan je intenzivan rast produkcije hCG-a . Kod normalne trudnoće, u toku 48 sati serumski nivo hCG-a raste između 66% i 100% i ovo je karakteristično za prvih 6. nedelja graviditeta. Maksimalna vrednost hCG-a u normalnoj trudnoći javlja se između 8. i 12. nedelje. Vreme udvostručavanja iznosi 1, 7—2 dana. Maksimalne vređnosti hCG-a kreću se od 10.000-100.000 IU/L na kraju prvog trimestra trudnoće. Ukoliko je rast hCG-a manji od 66% u toku dva dana, verovatno se radi o abnormalnoj intrauterinoj trudnoći ili ektopičnoj trudnoći.
Posle pobačaja koncentracija hCG-a počinje da se smanjuje u toku 3-7 dana i to se nastavlja u toku 3-4 nedelje. Vređnosti hCG-a u urinu su slične vrednostima hCG-a u cirkulaciji. Povišene vređnosti {3-hCG-a sreću se kod pacijentkinja sa gestacijskim trofoblastnim bolestima, tumorima jetre, bubrega i pluća. U kliničkoj praksi je potrebno koristiti isključivo kvantitivne testove koji su daleko sigurniji i daju daleko više informacija nego kvalitativni. Određivanje hCG-a u serumu je preciznije od određivanja hCG-a u urinu. Upotrebom visoko senzitivnih testova moguće je odrediti matemalni cirkulišući hCG već 6-7 dana posle koncepcije, tj. u vreme oko implantacije. U kliničkoj praksi smatra se ipak da se dijagnoza trudnoće postavlja sa nivoom hCG-a iznad 25 IJ /L, a ukoliko je hCG ispod ove vred- nosti test se mora ponoviti u roku od 3 dana, kada se udvostručava. Biohemijskom trudnoćom označava se postojanje bar dve vređnosti hCG-a iznad 10 IJ/L kod postojanja normalne men- struacije. Serijskim određivanjem hCG-a može se pratiti razvoj kako intrauterine tako i ektopične trudnoće. Pravilo udvostručavanja nivoa hCG-a u toku 48 časova može nam pomoći u diferencijalnoj dijagnozi normalne intrauterine, spontanog pobačaja i ektopične trudnoće.
Humani placentni laktogen (HPL) je polipep- tidni hormon koji se stvara u ćelijama sinciciotro- foblasta. Po svojoj strukturi vrlo je sličan homonu rasta. HPL ima somatotropnu aktivnost koja iznosi 10% aktivnosti hormona rasta. Zato se i naziva humanim somatomamotropnim hormonom. Sa starošću trudnoće raste i nivo HPL-a dostižući plato posle 34. gestacijske nedelje. Koncentracija u plodovoj vodi je 10 puta manja nego u krvi trudnice. Njegova koncentracija na kraju trudnoće je čak 1000 puta veća od koncentracije hormona rasta, a somatotropna aktivnost 10 puta veća nego pre trudnoće. Zapaženo je da se u toku trudnoće smanjuje broj somatotropnih ćelija prednjeg režnja hipofize a povećava broj prolaktinskih ćelija. Mamotropna aktivnost se ispoljava rastom i razvojem mlečnih acinusa i uvećanjem mlečnih žlezda. Humani laktogeni efekat nije dovoljno ispitan i saznanja su vrlo ograničena. HPL stimuliše eritropoezu, inhibiše fibrinolizu, stimuliše retenciju azota, ima anabolično dejstvo na metabolizam azota, dovodi do retencije kalijuma i fosfata, a stimuliše ekskre- ciju kalcijuma i hidroksiprolina. Dovodi do mobilizacije masnih kiselina, proteolize i ima antiinsulinogeno dejstvo. Pojačava ekskreciju aldosterona. Smatra se da ima imunosupresivno delovanje kao i horionski gonadotropin i da učestvuje u sprečavanju odbacivanja posteljice i ploda. Humani placentni laktogen ima dija- betogeno delovanje. Mehanizam delovanja HPL-a nije dovoljno poznat.
Ostale funkcije posteljice
Ekskrecijska, nutritivna i respiratorna funkcija temelje se na placentnom permeabilitetu. One omogućavaju fetusu disanje, ishranu i izlučivanje otpadnih produkata metabolizma.
Olakšanom difuzijom prelazi glukoza. U smeru od majke prema fetusu prelazak zavisi od razlike u koncentraciji, ali i od aktivnog procesa. Prelazak glukoze od majke u fetus mora biti optimalan jer smanjeni prelazak dovodi do hipotrofije fetusa, a prekomemi do njegove hipertrofije. Razgradnjom glukoze fetus dobija slobodnu energiju za rad svojih organa, za pokretanje, za razgradnju glikogen i masti. Glikogen i drugi viši ugljeni hidrati ne mogu preći placentnu membranu.
Aktivni transport potpuno zavisi od aktivnog enzimskog mehanizma u ćelijama sinciciotro- foblasta. Na taj način prelaze amnikiseline, vitamini B grupe, vitamin C, kaldjum, gvožđe, jod, osfor, sve materije koje se u krvi fetusa nalaze u višim koncentracijama nego u matemalnoj cirkulaciji. Tim mehanizmom je omogućen prelazak naj- neophodnijih materija za izgradnju fetalnog tkiva, čak i onda kada je. majka lišena tih materija. Proteini ne prelaze iz majke u fetus već se u njemu stvaraju na osnovu njegovog genetskog koda, iz aminokiselina koje je primio od majke. Izuzetak su imunoglobulini i to IgG grupe koji prelaze mehanizmom pinocitoze. IgM imunoglobulini ne prolaze kroz placentnu membranu. Na ovaj način plod stiče pasivni imunitet, ali samo prema određenoj vrsti infekcije. Kroz placentnu barijeru prolaze Rh antitela kod trudnica sa Rh inkompatibilijom. Prelazak većih materija iz fetusa u majku, kao na primer krvnih ćelija (eritrociti, limfociti), nastaje usled prsnuća kapilara horionskih resica i smatra se patološkim procesom (prelazak per rexin). Ovo je vrlo značajno za imunološke odnose majke i fetusa.
Placentna membrana izvesno vreme i do određene granice zaustavlja prelazak bakterija i sprečava nastanak mikrobne infekcije. Ipak, kasnije, u zavisnosti od virulendje, dužine trajanja infekcije i prirode infektivnog agensa, dolazi do prelaska bakterija, parazita i virusa u fetalnu cirkulaciju.
