Uloga plodove vode
Plodova voda ispunjava amnionsku šupljinu i okružuje fetus. Ona prevashodno ima zaštitnu ulogu jer sprečava mehaničke povrede ploda. U porođaju, stvaranjem vodenjaka, potpomaže dilataciju donjeg uterusnog segmenta. Zapažena je i oksitocička i koagulacijska uloga.
. U toku embriogeneze amnionska šupljina se prvi put pojavljuje u 4. gestacijskoj nedelji i od tada se njen volumen povećava sve do 36. gestacijske nedelje. U 10. gestacijskoj nedelji njen volumen iznosi oko 30 ml, a u 36. oko 1000 ml. Kasnije se volumen smanjuje da bi u vreme porođaja iznosio oko 800 ml. U prenesenoj trudnoći, posle 42. gestacijske nedelje količina plodove vode se može smanjiti na svega nekoliko mililitara. Smanjena količina plodove vode pre termina može ukazati na patološke poremećaje u trudnoći.
Plodova voda se u toku trudnoće vrlo intenzivno stvara i obnavlja. U 12. gestacijskoj nedelji u toKu 60 min. promeni se 80 ml plodove vode, a u 38. gestacijskoj nedelji čak oko 500 ml. Razmena vode između majke i deteta kod trudnice u ter~. minu iznosi 3600 ml/h.
Plodova voda se stvara ekstraplacentnom sekrecijom, transudacijom kroz amnionske ovojke, pupčanik, i preko fetusa putem kože, tra- heobronhijalnog stabla i fetalnom mikcijom.
U prvoj polovini trudnoće za sada nije dovoljno razjašnjeno stvaranje plodove vode. Smatra se da nastaje sekrecijom amnionskog epitela, aktivnim transportom rastvorljivih materija i pasivnom transudacijom vode. U drugoj polovini trudnoće, tj. posle 20. gestacijske nedelje, najveća količina plodove vode stvara se fetalnom mikcijom. Sa napredovanjem trudnoće produkcija fetalnog urina se povećava. U toku četvrtog lunamog meseca u toku jednog dana stvara se oko 100 ml/kg urina, dok fetus u terminu stvara oko 200 ml/kg urina.
Resorpcija plodove vode velikim delom se vrši fetalnim gutanjem. Na ovaj način se u toku druge polovine trudnoće eliminiše 200-500 ml plodove vode dnevno. U slučaju opstruktivnih anomalija digestivnog trakta (atrezija ezofagusa, atrezija duodenuma, stenoze creva) dolazi do nastanka povećane količine plodove vode (polihidra- mnion). Nasuprot, kod poremećaja bubrežne funkcije fetusa (na primer agenezija fetalnih bubrega) dolazi do smanjenja količine plodove vode (oligohidramnion).
Sastav amnionske tečnosti je različit u toku trudnoće i zavisi od gestacijske starosti i fetopla- centne maturacije. Pre 20. gestacijske nedelje plodova voda ima isti sastav niskomolekulamih neorganskih materija (urea, kreatinin, natrijum, kalijum) kao i fetalna krv.
Napredovanjem trudnoće, osmolamost plodove vode se progresivno smanjuje. Pad osmo- lamosti u drugoj polovini trudnoće objašnjiva se učešćem većih količina hipotoničnog urina u sastavu plodove vode. Pad osmolarnosti plodove vode je paralelan sa padom koncentracije natrijuma i hlora, dok se koncentracija kalijuma ne menja.
Tokom trudnoće povećava se koncentracija uree i kreatinina, dok se koncentracija natrijuma smanjuje. Ovo povećanje koncentracije uree i kreatinina je posledica razvijanja fetalne bubrežne funkcije, tako da se ovo može koristiti u proceni fetalne maturacije.
Količina lipida se u toku trudnoće višestruko povećava. Povećanje lecitina i palmitinske kiseline koji čine surfaktant (snižava površinski napon alveola i omogućava ekspanziju pluća), koristi se u proceni zrelosti ploda. Površinski aktivnu materiju luče u većoj količini ćelije plućnih alveola od 25. nedelje trudnoće, pa je određivanje lecitina, njegovog odnosa prema sfingomijelinu, i palmitinske kiseline u plodovoj vodi mera za . fetalnu plućnu zrelost. Koncentracija lecitina, viša od 3, 5 mg%, odnos lecrtin-sfingomijelin veći od 2:1 i koncentracija palmitinske kiseline viša od 1 ing%, znak su prisustva dovoljne količine surfak- tanta i malog rizika za nastanak respiratornog distres sindroma novorođenčeta. Postoji vrlo jednostavan test za određivanje surfaktanta u plodovoj vodi, tzv. test pene (Clementsov test).
U toku trudnoće dolazi do stalne deskvamađ- je ćelija fetalne kože i amnionskog epitela. Među ovim ćelijama su karakteristične poligonalne (lipidne) ćelije koje se nazivaju i narandžastim ćelijama. Do 35. gestacijske nedelje njihova koncentracija u plodovoj vodi je relativno niska (1—2 %). Kod trudnica u terminskoj trudnoći koncentracija ovih ćelija se povećava tako da veća koncentracija od 30% ukazuje na adekvatnu fetalnu zrelost.
Koncentracija glukoze u plodovoj vodi se tokom trudnoće smanjuje. U prvom trimestru iznosi oko 60 mg% da bi kod terminske trudnoće bila oko 5 mg%. Koncentracija glukoze u plodovoj vodi može biti smanjena u nekim patološkim stanjima kao što su placentna insuficijen- cija i fetalni intrauterini zastoj u rastu. Kod trudnica sa dijabetes melitusom, koncentracija glukoze u plodovoj vodi je povećana.
Koncentracija bilirubina u plodovoj vodi je u normalnoj trudnoći relativno niska. U nekim patološkim stanjima kao što je Rh aloimunizacija dolazi do povećanja njegove koncentracije usled fetalne hemolize. Bilirubin u plodovoj vodi se određuje spektrofotometrijski vrlo precizno i na osnovu njegove koncentracije se može odrediti stepen fetalne hemolitičke bolesti i vitalne ugoženosti ploda. Ispitivanje koncentracije bilirubina (Liley kriva) koristi se u određivanju načina fetalne terapije u slučajevima Rh aloimunizacije.
Plodova voda sadrži i određene količne albu- mina i globulina. Oni potiču iz plazme majke, ploda i amnionskih membrana. Sastav amino- kiselina je sličan kao u fetalnoj plazmi.
U plodovoj vodi se nalazi horionski gonadotropin, progesteron, estrogeni, kortizol, testosteron, dehidroepiandrosteron (DHEA) i njegovi metaboliti. Takođe, registrovani su i gonadorelin (GnRH), TSH, somatotropni hormon, melanostimulirajući hormon, ACTH, prostaglandini (PgE^ PgE2, PgF2a). opioidi (endorfin, metenkefalin, dinorfm ), renin.
Poznato je da plodova voda ima oksitotičku i koagulacijsku aktivnost. Ove osobine nisu za sada u potpunosti ispitane.
