Uska karlica i porodjaj
Definicija
Svako skraćenje karličnih prečnika koje smanjuje njenu zapreminu, odnosno kapacitet, može da dovede do patološkog porođaja.
Etiologija i incidenca
Rahitis i osteomalacija su ranije bili glavni eti- ološki faktori, dok se danas sužene karlice uglavnom vezuju za konstituciju ili se smatraju rasnom odlikom. Oboljenja u dečijem uzrastu, i u kasnijem dobu, veliki fizički napor, kao i neka endokrina oboljenja, tumori, a u poslednje vreme sve više i trauma koštanog sistema, mogu biti uzrok deformisanja i sužavanja karličnog prstena
Sužene karlice kao uzrok teških i kompliko- vanih porođaja su sve rede u savremenom akušerstvu. Rana dijagnoza i na vreme preduzete, adekvatne mere završavanja porođaja smanjile su značajno fetalni i maternalni perinatalni mor- biditet i mortalitet.
PODELA
Postoje različite podele suženih karlica, a mi ćemo se ovde zadržati na dve najčešće.
Podela prema poprečnom
prečniku karličnog ulaza
Linija koja prolazi kroz najveći transverzalni dijametar ulaza karlice deli ga na prednji i zadnji segment i određuje oblik karlice. Prema Caldwell- Moloy-ovoj klasifikaciji postoje 4 osnovna tipa karlice: ginekoidna, androidna, antropoidna i pljosnata.
Ginekoidna karlica je najčešći oblik ženske karlice, i zastupljena je u oko 50% ženske populacije. Ulaz je ovalan (češće) ili okrugao (rede), poprečni prečnik je bliži promontorijumu, pubični luk i sedalni useci su široki.
Nešto reda je androidna ili tzv. »muška karli- ca», koja se sreće u oko trećine žena. Ulaz ima oblik klina, poprečni prečnik je vrlo blizu promontorijuma; pubični luk i sedalni useci su uski. Konvergencija donjih delova karličnih zidova i relativno oštar suprapubični ugao smatraju se karakteristikom muških karlica.
Antropoidna karlica, čija je karakteristika divergencija zidova i široki sedalni usek, sreće se u oko četvrtine žena..
Platipeloidna karlica se sreće u manje od 3% žena, i karakteriše je kratak pravi prečnik na ulazu (lOcm) i znatno duži poprečni prečnik (13-13, 5 cm). Najčešći etiološki faktor je rahitis (često postoje egzostoze na sakrumu).
Važno je naglasiti da su karlice većine žena mešavina ovih osnovnih tipova.
Kliničke podele
Prema jednoj kliničkoj klasifikaciji sužene karlice se dele na pljosnatu, pljosnatu opštesuženu, ravnomerno suženu, poprečno suženu, koso suženu, levkastu karlicu i neke posebne i retke karlice. Mi bismo ipak predložili podelu na karlice sa suženjem karličnog ulaza (a), sa suženjem karlične sredine (b), sa suženjem karličnog izlaza (c) i opšte suženu karlicu, koja predstavlja kombinacija prethodna tri deformiteta (d).
Postavljanje dijagnoze
Dijagnostika sužene karlice može biti anatomska i funkcionalna. Anatomska dijagnostika podrazumeva spoljašnje merenje karlice, pal- paciju, inspekciju Mihaelisovog romba (Micha- elis), merenje konjugate diagonalis (konjugate vere), sonografske preglede i, u izuzetnim slučajevima, rendgensko snimanje karlice. Funkcionalna ili indirektna dijagnostika odnosi se pre svega na praćenje toka porođaja. Glavni dijagnostički znak za usku karlicu kod prvorotke je da glavica stoji na početku porođaja visoko (isto kao i 2-3 nede- lje pre očekivanog termina porođaja) i da je pokretna nad karličnim ulazom, u koji se ne može utisnuti. Retka je situacija kada se dijagnoza sužene karlice postavlja kod višerotki. Procena se tada vrši pri kompletnoj dilataciji, u uslovima prsnutog vodenjaka.
Klinička slika
U opisu kliničke slike držaćemo se predložene kliničke podele. Prvo ćemo opisati kod suženja karličnog ulaza, a zatim će slediti slika suženja karlične sredine i karličnog izlaza. Na kraju, biće reči i o nekim retkim suženjima karlica.
Suženje karličnog ulaza . Karlični ulaz se smatra suženim kada je najkraći anteroposteriomi prečnik manji od 10 cm, a najveći transverzalni manji od 12 cm, odnosno kada je conjugata diagonalis manja od 11,5 cm.
U terminu porođaja prosečni biparijetalni dijametar se kreće između 95 i 98 mm. Ako je anteroposteriomi dijametar manji od 10 cm, za neke fetuse ulazak u malu karlicu može da bude veoma težak, pa i nemoguć. Incidenca teških i produženih porođaja je vrlo slična, i u slučaju izolovanog skraćenja anteroposteriornog dijame- tra ispod 10 cm, odnosno u slučaju skraćenja transverzalnog dijametra ispod 12 cm. Međutim,
kada su oba prečnika skraćena, distocija je mnogo češća nego kada je skraćen samo jedan od prečnika. Konfiguracija karličnog ulaza je takođe jedan od bitnih faktora koji određuje adekvatnost svake karlice, nezavisno od aktuelnih mera, prečnika i proračunatih površina.
Fetalna prezentacija i pozicija Suženje karličnog ulaza je važan faktor u nastanku patološke prezentacije. Kod normlanih nulipara prednjačeći deo se obično spušta u kar- licu pre početka porođaja. Ako postoji suženje karličnog ulaza, prednjačeći deo se spušta tek sa započinjanjem porođaja, ako se uopšte i spusti. Glavica je prednjačeći deo u najvećem broju slučajeva, ali je ona potpuno slobodna, tj. pokretna nad karličnim ulazom, ili je čak blago pomer- ena u stranu prema jednoj od ilijačnih jama. U takvim slučajevima i najmanja sila može da prouzrokuje promenu prezentacije. Kod žena sa suženom karlicom, lice i rame su 3 puta češći kao prednjačeći deo, dok se prolaps pupčanika dešava
4- 6 puta češće.
Tok porođaja Kada je stepen suženja karlice dovoljno ozbiljan da spreči ulazak glavice u ulaz karlice tj. njeno angažovanje, tada je porođaj produžen, a efikasan spontani porođaj u terminu malo verovatan. Angažovanje glavice odnosi se na spuštanje ravni biparijetalnog dijametra ispod ravni karličnog ulaza.’Kada je najniži deo fetalne glavice iznad ishijalnih spina, verovatno je da glavica nije prošla karlični ulaz odnosno da nije angažovana.
Matemalni efekti Nenormalnost cervikalne dilatacije. Ovo je jedan je od najčešćih efekata. U odgovarajućim okolnostima dilatacija grlića je olakšana hidrostatskim delovanjem očuvanih plodovih ovojaka, a posle njihovog prskanja direktnim pritiskom prednjačećeg dela na grlić. Rano spontano prsnuće plodovih ovojaka je vrlo često kada je karlica sužena zato što je snaga materičnih kontrakcija u potpunosti usmerena na deo plodovih ovojaka, neposredno iznad grlića, dok se glavica nalazi iznad karličnog ulaza. Posle rupture plodovih ovojaka odsustvo pritiska glave na grlić i donji uterusni segment dovodi do manje efikasnih kontrakcija, zbog čega je dalja dilatacija veoma usporena ili je uopšte nema. Mehanička adaptacija ploda koštanoj karlici igra važnu ulogu u određivanju efikasnosti kontrakcija. Što je adaptacija bolja i kontrakcije su efikasnije. Kao posledica loše adaptacije u uslovima sužene karlice, kontrakcije su neefikasne, a porođaj produžen. Odgovor grlića na ovakve kontrakcije je takođe proporcionalan stepenu suženja i dobar je prognostički faktor ishoda porođaja.
Ruptura uterusa. Prekomemo rastezanje i posledična istanjenost donjeg uterusnog segmenta stvara ozbiljnu opasnost tokom produženog porođaja od rupture uterusa. U takvim slučajevima stvara se patološki retrakcioni prsten koji se širi preko uterusa kao koso ih poprečno grebenasto zadebljanje između umbilikusa i simfize. Ovakva situacija predstavlja apsolutnu indikaciju za hitan carski rez.
Nastanak fistule. Mora se odmah reći da je formiranje vezikovaginalne, vezikocervikalne ili rektovaginalne fistule u savremenoj akušerskoj praksi retka komplikacija. Ona nastaje zbog produženog pritiska prednjačećeg dela, koji se ne spušta kroz malu karlicu, na okolna tkiva. Nagnječeno tkivo, prvenstveno zbog oštećene cirkulacije, podleže nekrozi i nekoliko dana kasnije fistula postaje klinički manifestna.
Intrapartalna infekcija. Bakterijski amnionitis, sa ili bez povišene telesne temperature, je takođe jedna od mogućih komplikacija produženog porođaja u uslovima sužene karlice, posebno kada dođe do rane rupture plodovih ovojaka. Veliki broj vaginalnih pregleda, eventualno i intrauterusne manipulacije, povećavaju rizik za razvoj infekcije.
Efekti na plod
Produženi porođaj, kao posledica disproporcije, sam po sebi može da. bude veoma opasan za plod. Prilikom toga se stvara niz situacija koje će biti detaljnije opisane.
Porođajni naduv. U uslovima sužene karlice, na najnižem delu fetalne glavice često se formira tumorozna formacija koja se naziva porođajnim naduvom (caput succedaneum). Ova formacija može da bude prilično velika, a što je možda još važnije, da dovede do ozbiljnih dijagnostičkih grešaka. Naduv može’ da se spusti do izlaza male karlice, a da glavica ostane neangažovana iznad karličnog ulaza. Akušer, obično onaj bez dovoljno iskustva, može u tim okolnostima da napravi neadekvatnu procenu i pokuša preuranjeno završavanje porođaja primenom forcepsa.
Asinklitizam. Preklapanje kostiju lobanje na velikim šavovima, a pod pritiskom materičnih kontrakcija, predstavlja mehanizam prilago- đavanja suženom porođajnom putu. Ove kretnje podrazumevaju dodatni nagib glavice u stranu (napred ili pozadi), ili tzv. asinklitizam. Naginjanje glavice prema jednom, ili drugom ramenu, sa pomeranjem sagitalnog šava naperd ili pozadi od centralnog poprečnog prečnika, javlja se kao prolazni fenomen, u periodu adaptacije i učvršćivanja prednjačećeg dela i kod normalnih karlica. Prednji parijetalni asinklitizam, ili Negeleov asinklitizam (Naegele) je daleko češći i daleko povoljniji od zadnjeg parijetalnog asinklitizma, ili Licmanovog asinklitizma (Litzmann), koji je mnogo redi, i kao po pravilu ukazuje na veću nesrazmeru između glavice i karličnog ulaza.
Akomodacija fetalne glave i prateće povrede. Stepen osifikadje kranijalnih kostiju obrnuto je proporcionalan stepenu akomodacije. Što je glavica mekša prilagođavanje je veće, a time i verovat- noća spontanog porođaja u uslovima sužene karlice. Što je glavica tvrđa, ona zadržava svoj originalni oblik i nastaje distodja. U ekstremnim uslovima, produženog, forsiranog porođaja postoji velika opasnost od rascepa tentorijuma, lac- eracija fetalnih krvnih sudova i fatalne intrakrani- jalne hemoragije.
Drugi nepovoljni efekti. Zbog nepotpune adaptacije između prednjačećeg dela i karličnog zida postoji mogućnost prolapsa pupčane vrpce. Treba pomenuti da je produžen porođaj povezan i sa rizikom intrapartalne infekcije i fetalne pneu- monije, prouzrokovane aspiracijom inficirane amnionske tečnosti.
Prognoza
U slučajevima suženja karličnog ulaza sa anteroposteriomim dijametrom manjim od 9 cm, povoljna prognoza za uspešan vaginalni porođaj gotovo da ne postoji. U graničnoj grupi, u kojoj je anteroposteriomi dijametar neznatno manji od 10 cm, na prognozu utiču brojni faktori. U prvom redu treba pomenuti prezentaciju, gde je jedino povoljno ako plod prednjači glavom. Zatim na prognozu utiče i veličina fetusa, mada se ona ante- natalno ne može u svim situaajama na zadovoljavajući način procenitL Sleded faktor je konfiguracija karličnog ulaza. Poznato je, na primer, da je androidna karlica, baš zbog suženja ulaza, najmanje povoljna za porođaj. Treba povesti računa i o intenzitetu i frekvenciji materičnih kontrakcija. Poznato je da uterusna disfunkdja, koju karakterišu slabe i retke kontrakdje,’ često predstavlja znak značajne dispropordje. U akušerstvu je ova disfunkdja poznata i pod imenom sekundarne inercije. Na prognozu još utiču napredovanje cervikalne dilatacije, zatim akušerska anamneza o prethodno uspešno ili neuspešno završenim vaginalnim porođajima, eventualna pojava asinklitizma i pojava nekih pratećih stanja, kao što bi bio intrauterus- ni zastoj rasta zbog posteljične insufidjendje. U ovom poslednjem slučaju uterusne kontrakdje, ako bi i bile dovoljno jake da diktiraju grlić i potisnu plod kroz porođajni kanal, verovatno bi smanjenjem placente pervuzije ozbiljno ugrozile plod.
Postupak
Terapijski pristup kod manjih suženja karličnog ulaza može da bude ekspektativan. Drugim rečima, može se pokušati probni vaginalni porođaj, sa opreznom primenom oksitocina i sprovodne analgezije. Veća suženja predstavljaju apsolutnu indikadju za carski rez.
Suženja karlične sredine
Granice sredine male karlice (ili ravni najmanjih karličnih dimenzija) čine donja ivica simfize (a), ishijalne spine (b) i sakrum, u nivou spoja 4. i 5. pršljena (c). Zamišljena, poprečna linija koja spaja ishijalne spine, deli ravan sredine male karlice, na prednji i zadnji segment. Precizna definidja suženja sredine male karlice, kao za ulaz u karlicu, ne postoji, ali se smatra da je sredina uvek sužena kada je interspinozni prečnik manji od 8 cm, a suspektna, ako su vrednosti istog parametra manje od 10 cm.
Kao što ne postoji precizna definidja suženja, tako ne postoji ni precizan klinički metod mere- nja prečnika središnjeg dela male karlice. Na kompromitovanu centralnu ravan male karlice ukazuju indirektni parametri: prominentne spine, konvergentni zidovi male karlice, smanjen intertuberozni dijametar, koji sa sigurnošću ukazuje i na smanjeno interspinozno rastojanje. Normalni intertuberozni dijametar, nažalost, ne isključuje smanjenje interspinalne distance.
Prognoza
Suženje karlične sredine je verovatno češće nego suženje karličnog ulaza. Ono uglavnom dovodi do odsustva rotadje i niskog poprečnog stava fetalne glavice, što predstavlja indikadju za primenu neke od akušerskih operadja (forceps ili carski rez).
Postupak
Metod izbora u prevazilaženju potendjalne interspinalne opstrukdje je delovanje prirodnih porođajnih snaga. Aplikadja forcepsa na glavicu, čiji najveđ prečnik nije prošao tesnac male karlice, može da bude veoma komplikovana. Samo kada se glavica spustila do perineuma i ispupčava ga, tj. kada je teme vidljivo, gotovo sa sigurnošću možemo pretpostaviti daje glavica prošla suženje sredine karlice. Primena vakuum ekstraktora ima nekih prednosti u slučaju suženja sredine ma|p karlice, ali samo u uslovima kompletne dilatacije grlića. Trakcija vakuum ekstraktorom ne mora da prouzrokuje defleksiju glavice, što se događa kod povlačenja forcepsom, a sama vakuum kalota ne zauzima dodatni prostor. U svakom slučaju, ni vakuum ekstraktor ni forceps se ne bi smeli pri- meniti ako glavica svojim biparijetalnim dijametrom nije prošla .suženje u karlici.
Suženje karličnog izlaza Ovo suženje, kao izolovana pojava, nije često. Najvažniji prečnik karličnog izlaza na sreću je dostupan kliničkom merenju. To je intertuberozni dijametar, ili biishijalni dijametar, koji predstavlja poprečni prečnik karličnog izlaza. Njegova normalna vrednost je 8 cm.
Izlaz karlice grubo može biti podeljen na dva dela, odnosno dva trougla. Bazu oba čini intertuberozni dijametar. Strane prednjeg trougla čine grane pubične kosti, a njegov vrh donja ivica sim- fize. Zadnji trougao nema koštane granice, a njegovo teme čini vrh poslednjeg sakralnog pršljena.
Procena širine karličnog izlaza Klinička procena širine karličnog izlaza izvodi se stavljanjem stisnute pesnice na perineum, između tubera. Pri tome se polazi od pretpostavke da zatvorena pesnica obično ima prečnik veći 8 cm. Ovim manevrom istovremeno procenjuje- mo širinu subpubičnog ugla, koji je takođe važan parametar veličine karlice.
Prognoza
Smanjenje intertuberoznog dijametra, sa posledičnim sužavanjem prednjeg trougla, bezuslovno potiskuje glavicu pozadi. Da li će se porođaj završiti spontano zavisi upravo od veličine zadnjeg trougla, odnosno od intertuberoznog dijametra i zadnjeg sagitalnog dijametra izlaza karlice. Suženi izlaz retko prouzrokuje distociju sam po sebi, već je mnogo češće udružen sa suženjem karlične sredine. Treba dakle zapamtiti da je izolovani sužen izlaz karice, bez istovremenog suženja karlične sredine veoma redak.
Disproporcija između glavice ploda i karličnog izlaza može da ima za posledicu teške rascepe per- ineuma i vagine, čak i u situacijama kada nije tako velika da izazove ozbiljan zastoj u porođaju.
Retka suženja karlice Imajući u vidu relativnu sigurnost carskog reza i frekvenciju kojom se ova operacija vrši, suženja i deformacije karličnog prstena kod paci- jentkinja sa patuljastim rastom, poliomijelitisom, kifoskoliozom i nekim drugim bolestima, nemaju više tako teške i ozbiljne posledice kao što je to bilo ranije. Eventualne plućne i kardiovaskularne nenormalnosti ovih trudnica predstavljaju mnogo veću opasnost.