Nadzor materice u trudnoći
Nadzor materične aktivnosti se može vršiti i palpadjom. Međutim, potpuno objektivna slika se stiče bioelektronskim monitorovanjem, odnosno tokografijom.
Palpacija
Palpadja se svakodnevno primenjuje u rutinskoj praksi i omogućuje grubo praćenje dužine, trajanja i učestalosti kontrakdja. Stvarna kontrakdja traje duže nego što to lekar može perdpirati palpadjom, jer se klinički ne može registrovati iniajal- ni i terminalni stadijum kontrakdje. Porodilja isto ne može registrovati celu kontrakdju jer se njen prag bolnog nadražaja aktivira tek kada intrauterusni pritisak naraste na najmanje 15 mmHg.
Tokografija
Tokografija je rutinski metod za praćenje kontrakdja materice pomoću aparata tokografa. Može biti spoljna i unutrašnja.
Spoljna (eksterna) tokografija. Ova vrsta tokografija omogućava samo kvalitativno ocenjivanje kontrakcija, pre svega trajanja i učestalosti. Uz to, registruju se i pokreti ploda. Tokometar, koji je predstavljen tankom i elastičnom pločicom, montira se na prednji trbušni zid trudnice, obično u jednom ili drugom paraumbilikalnom predelu. Kontrakcije dovode do povećanja konveksiteta prednjeg trbušnog zida, što na pločid stvara veđ pritisak. Ovaj pritisak se pretvara u električni signal i šalje na displej aparata. Prednosti ovog metoda su u jednostavnosti i neinvazivnosti, a pri tome se postiže pouzdano antepartalno i intrapartalno reg- istrovanje materične aktivnosti i pokreta ploda. Nedostad eksterne tokografije su u nemogućnosti kvantitativnog izražavanja pritiska koji vlada u uterusu, kako u mirovanju tako i pri kontrakcijama. Za vreme monitorovanja, trudnica je u prinudnom položaju (na leđima, što nije uvek prijatno), a snimak je nepouzdan kod nemirnih ili gojaznih žena.
Unutrašnja (interna) tokografija. Predstavlja direktan metod merenja pritiska u materici i dobi- jene vrednosti se mogu smatrati apsolutnim. Interna tokografija se izvodi uz pomoć transcervikalno i intraamnijalno postavljenog plastičnog katetera, koji je napunjen fiziološkim rastvorom. Prednost ovog metoda je svakako u kvantifikaciji svih intrauterus- nih promena pritiska. Na traci se dobijaju podaci o bazalnom tonusu, amplitudi, obliku i trajanju kontrakcija, ali ne i o pokretima ploda. Uslov za merenje su rupturirani plodovi ovojci, što znači da se ovaj vid merenja pritiska može primeniti jedino u porođaju, što je ograničavajući faktor. Nedostatak je i komp- likovana procedura uvođenja katetera i baždarenja pritiska. Uvek je prisutna opasnost od intrauterusne infekcije.
