Venska tromboza

Tromboze vena se najčešće sreću u dubokim venama donjih ekstremiteta, a rede u venama male karlice. Prvi simptomi se teško uočavaju, a ne retko im prethode opšti simptomi u vidu ubrzanog pulsa, povišene temperature i uznemirenosti bolesnice. Tek 4. fli 5. dana od porođaja, javljaju se lokalni simptomi. Među njima dominiraju otok i crvenilo u određenom delu noge i bol koje se na pritisak pojačava. Koža je glatka, sa izraženom šarom površnih vena. U dijagnostici ovog oboljenja, pri pojavi prvih simptoma, je od pomoći Loeewenbergov test Sastoji se u obmotavanju manžetne od aparata za merenje krvnog pritiska oko mesta na nozi, gde se sumnja na trombozu. Podizanjem pritiska u manžetni već do 140 mmHg, će izazvati jak bol u nozi, što ide u prilog sumnji na trombozu dubokih vena noge. Dijagnoza se potvrđuje i dopler sonografijom, kao i flebografi- jom. U lečenju ovog oboljenja je u prvom planu mirovanje pacijentkinje, sa podizanjem obolele noge za 15-20 stepeni, ordiniranje heparina i anal­getika. Ukoliko postoje i znaci zapaljenja, neophod­no je dati antibiotike. Tek posle desetak dana i ako se padjentkinja dobro oseća, počinje se sa gimnas­tikom i opreznim ustajanjem i kretanjem.

Plućna embolija

Plućna embolija se može javiti kao kom- plikadja venske tromboze, ako se kao što je već rečeno, dogodi odvajanje tromba od venskog zida. Tromb tada biva nošen krvnom strujom do desnog srca i pluća i zavisno od njegove veličine dovodi do zapušavanja nekog od pulmonalnih krvnih sudova. Plućna embohja se javlja u jed­nom na 7-10 hiljada porođaja, a praćena je mor­talitetom od 1-10%, prema različitim izvorima. Kliničkom slikom dominira bol u predelu grudnog koša i nedostatak vazduha, praćeni stra­hom i uznemirenošću bolesnice. Brzo se razvijaju dispneja, ubrzan, filiforman puls, pad krvnog pri­tiska, bledilo i cijanoza. Ovako teška klinička slika sa razvojem šoka će se javiti pri zapušenju velikih krvnih sudova pluća, sa izbacivanjem iz funkdje više od 50% plućnog parenhima. Ukoliko je u pitanju manji tromb, on zapušava kvne sudove manjeg kalibra, što rezultuje stvaranjem plućnog infarkta.U tim slučajevima je klinička slika lakša, a vitalna ugroženost bolesnice značajno manja. Pravilnom postavljanju dijagnoze doprinosi podatak o postojećoj venskoj trombozi u ranom puerperijumu, postojanju strugavih šumova na plućima i opterećenju desnog srca na EKG zapisu. Ona se u daljem toku bolesti potvrđuje pul- monalnom angiografijom.

Lečenje plućne embohje zahteva hitno intra- vensko davale heparina u većoj dozi (oko 20.000 jedinica), što bi u smanjenoj dozi trebalo nastavi­ti na 4 sata, prvih nekoliko dana. Pri tome se rukovoditi praćenjem vremena zgrušavanja i nivoa heparina u krvi, kako ne bi došlo do poremećaja u procesu koagulacije. Neophodna je takođe oksigenoterapija- preko maske, kao i ordiniranje analgetika, bronhodilatatora i sedati­va. Po potrebi se uključuje i kardiološka terapija. Energično započeto lečenje vrlo brzo dovodi do poboljšanja stanja pacijentkinje. Međutim, iz poznatog razloga, čestog recidiviranja trom- botičnih procesa, antikoagulantnu terapiju bi tre­balo sprovoditi • 3-6 meseci. Nekad se u cilju sprečavanja ponovne plućne embolije vrši i hirurško lečenje u smislu podvezivanja donje šuplje vene, ih ugrađivanja venskih filtera.