PERINATALNI MORTALITET I MORBIDITET

Deca teška između 1500 i 2500 g u terminu (između 38. i 42. gestacijske nedelje) imaju per- inatalni mortalitet 30 puta veći od eutrofičnih fetusa, odnosno neonatusa. Mortalitet i morbidi- tet je veći kod simetričnog tipa IUGR. Treba znati

lica, dijafragmalna hernija, pleuralne efuzije, cistična adenoma-toidna malfor- macija pluća, osteohondrodisplazija

♦    Neuromuskularni poremećaji (remećenje akta gutanja) — sindrom fetalne akinezije

♦    Hiperdinamska cirkulacija koja se sreće kod anemije (imunizacije ili infekcije – parvovirus BI9)

♦    Višestruke trudnoće (kod monohoriota je moguć TTS – Twin to Twin transfusion syndrome – blizanački transfuzioni sin­drom)

Patofiziologija

Do povećanja količine plodove vode dovode smanjeno gutanje ili apsorpcija i/ili povećana količina urina od strane fetusa.

Smanjeno gutanje može biti rezultat kran- iospinalnih defekata (anencefalija, tumori lica), opstrukcija gastrointestinalnog trakta, kompre- sivnih promena u grudnom košu (dijafragmalna hernija, pleuralne efuzije, cistična adenomatoidna malformacija pluća), osteohondrodisplazija sa suženim grudnim košem, kao i akinezijom ploda sa neuromišićnim poremećajem akta gutanja.

Povećana produkcija fetalnog urina se sreće kod dijabetes melitusa i uremije majke kod kojih povećanje glikemije i uremije uzrokuju osmotsku diurezu. Hiperdinamska cirkulacija koja se sreće kod anemije (imunizacije ili infekcije), tumora fetusa ili placente sa arteriovenskim malformaci- jama (sakrokokcigealni teratom, horioangiom placente, ili TTS) dovodi do povećanja produkci­je fetalnog urina i polihidramniona.

Klinička slika

Kliničku sliku karakteriše materica veća nego što odgovara gestacijskoj starosti. Kod akutnog polihidramniona se nagli porast materice dešava u toku nekoliko dana, javlja se bol u trbuhu i krsti- ma, osećaj jakog rastezanja prednjeg trbušnog zida, gađenje, povraćanje, otežano disanje, tahikardija, otoci i djanoza. U slučajevima hroničnog poli­hidramniona se porast materice javlja u toku neko­liko nedelja, koža trbuha je sjajna, venski crtež pojačan, a slabije su izraženi simptomi pritiska gravidne materice na ..okolne organe: otežano dis­anje, otoci, cijanoza i ubrzan rad srca.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu porasta telesne’težine majke, povećanja visine fundusa materice,kio i sonografskim pregledom. Obično se sonografska dijagnoza postavlja na osnovu subjektivnih kriterijuma. Kvantitativno se poli- hidramnion definiše kao povećanje AFI preko 20 cm. Moguće je i na osnovu dimenzija najvećeg džepa plodove vode klasifikovati polihidramnion na blagi (8 —11 cm), umereni (12 -15 cm) i ozbiljni (16 cm i više).

Najveći broj blagih slučajeva je idiopatski. Ovo nije slučaj sa ozbiljnijim oblicima poremećaja, kod kojih u većini slučajeva postoji poremećaj fetusa i/ili majke. Neophodna ispitivanja podrazumevaju ispitivanje metaboličkog stanja majke i isključivan­je dijabetesa, sonografski pregled u cilju nalaženja anomalija, kariotipizacija i ispitivanje krvne slike i eventualnih infekcija fetusa.

Diferencijalno dijagnostički dolazi u obzir višestruka trudnoća, tumori materice, ovarijuma i mola hidatidoza.

Terapija

U terapiji se primenjuje tokolitička terapija radi sprečavanja pobačaja ili prevremenog porođaja. Terapija maternalnih poremećaja, u slučajevima gde su oni etiološki faktor, dovodi do korekcije plodove vode. Etiološka terapija je moguća u slučajevima anemije fetusa (imunizaci­je, infekcije), kada se primenjuju intrauterusne transfuzije.

Simptomatska terapija polihidramniona podrazumeva medika-mentozni i hirurški prist­up. Primena inhibitora sinteze prostaglandina (indometacin) dovodi do smanjenja protoka krvi kroz bubrege i produkcije urina fetusa, a samim tim i količine plodove vode. Ovi lekovi mogu dovesti do suženja duktus arteriozusa fetusa. Hirurški pristup podrazumeva amnioderivacije – serijske amniocenteze sa redukcijom količine plodove vode. Kod sindroma blizanačke transfuz­ije se može primeniti endoskopska laserska okluz- ija placentnih anastomoza.

•U slučajevima otkrivanja anomalija fetusa inkompatibilnih sa životom, na zahtev roditelja se može učiniti feticid sa prekidom trudnoće.

Kod porođaja je, pre eventualne indukcije porođaja, ponekada potrebno uraditi amnioderi- vadju. Kod amniotomije neophodna je postepena evakuacija plodove vode, a po porođaju ekstrakci­ja posteljice, manuelna revizija i uterotonici.

U postplacentnom dobu i puerperijumu je potrebno razmišljati o hipotoniji ili atoniji uterusa, krvarenju koje može rezultirati hemorag- ijskim šokom, kao i poremećajem kardiovasku­larnog sistema zbog nagle dekompresije.