RAST FETUSA i zastoj rasta
Osnovnu direktnu ulogu regulatora rasta fetusa ima insulin, insulinu slični faktori rasta I i
I (IGF I § II) i njihovi vezujući proteini (IGFBP 1-
6) . Insulinu slični faktori rasta su mitogeni poli- peptidi koji stimulišu proliferaciju i diferencijaciju ćelija | imaju značajnu metaboličku ulogu. Njihova funkcija je regulisana insulinom i vezu- jućim proteinima. Velika koncentracija IGFBP smanjuje transport IGF peptida u tkiva, inhibiše somatski rast i dovodi do restrikcije rasta.
Uloga hormona rasta (GH) fetusa nije dovoljno poznata. Aplazija hipofize i kongenitalni hipopitui- tarizam nisu praćeni značajnim zastojem rasta.
Tnsnlin i insulinu slični faktori rasta majke ne prolaze placentnu membranu i nemaju direktnog uticaja na rast fetusa. Modifikujući funkciju placente i transfer hranjivih materija ka fetusu indirektno utiču na dinamiku rasta fetusa. Na isti, indirektan način, deluju i placentni faktori rasta, placentni GH i humani placentni laktogen (HPL). Humani placentni laktogen je metabolički hormon (dovodi do rezistencije receptora insulina u insulin senzitivnim tkivima majke; ima značajnu lipolitičku aktivnost) i prilagođavajuđ metabolizam majke potrebama fetusa omogućava nesmetan transfer hranjivih materija iz cirkulacije majke u placentu i krvotok fetusa.
ETIOLOGIJA
Razlozi zastoja u rastu mogu se grupisati u tri osnovne kategorije:
a) maternalni — raspoloživi supstrat
b) placentni – transfer supstrata
c) fetalni – korišćenje supstrata
Posebnu grupu čine multifetalne trudnoće. U gemelamoj trudnoći zastoj rasta postoji u 30-50% slučajeva i objašnjava se neadekvatnim transferom hranjivih materija iz matemalne u fetalnu cirkulaciju.
Maternalni razlozi zastoja rasta
Maternalni razlozi IUGR su najbrojniji i najčešći, ali ujedno i najmanje ozbiljni. Neonatusi su manji ali perinatalni morbiditet i mortalitet nisu značajno povećani, kao ni udaljeni morbiditet Težina deteta na rođenju uslovljena je:
♦ ishranom majke pre i u toku trudnoće
♦ mršave žene zahtevaju veđ priraštaj telesne težine u trudnoći
♦ hronične bolesti pluća i srca (hipoksija) dovode do SGA
♦ malaposrbcija uslovljava manje supstrata u serumu
♦ alkoholizam (prvenstveno pivo) razlog je rađanja SGA
♦ lekovi (phenytoin i thrimetadione) i narkotici mogu usporiti rast fetusa
Alkohol je moćni teratogen i restrikcija rasta pokazuje linearnu zavisnost od doze. U 10% slučajeva postoji fetalni alkoholni sindrom kada su majke umereno pile tokom trudnoće (2-3 pića dnevno), u 30% kada su pile više od 5 pića dnevno.
Antifosfolipidni sindrom majke (prisutna antikardiolipinska antitela i lupus antikoagulans) je čest razlog zastoja rasta i umiranja fetusa. Posledica su poremećaja diferencijacije trofoblas- ta, povećanom koagulabilnošću krvi, stvaranjem infakta i tromboza u placenti.
Male i mršave žene rađaju malu decu. Genetski potencijal rasta ovih fetusa je mali i njihova mala težina na rođenju ne može se smatrati patološkom.
Placentni razlozi zastoja rasta
Placentni razlozi IUGR uslovljeni su smanjenom utero-placentnom cirkulacijom ili malom površinom placente.
Placentni razlozi IUGR_prisutni su u sledećim situacijama:
♦ hipertenzivni sindrom u trudnoći
♦ neprepoznavanje i neadekvatan odgovor na
fetalne antigene
♦ pušenje dovodi do rađanja dece lakše za 150-
300 g.
Pušenjem su više pogođena deca starijih trudnica no tinejdžerki. Nikotin dovodi do sekrecije adrenalina i noradrenalina, smanjenja sinteze prostaciklina (vazodilatatornog prostaglandina), porasta odnosa tromboksan/prostaciklin, što sve redukuje utero-placentnu cirkulaciju. Trombo- ksan je vazokonstriktomi prostaglandin. Stepen restrikcije rasta pokazuje pozitivnu korelaciju sa brojem popušenih cigareta.
Anomalije placente i pupčanika mogu dovesti do restrikcije rasta. Zastoj rasta je često prisutan kod hronične abrupdje placente, infarkta u placenti, placente previje, marginalne i velamentozne insercije pupčanika.
U izvesnom broju slučajeva neobjašnjivog zastoja rasta dokazana su mesta trizomije 16 u placenti – placentni mozaidzam.
Fetalni razlozi zastoja rasta
O fetalnim razlozima IUGR govorima onda kada normalna količina supstrata dospeva u fetalnu cirkulaaju, ali se ne koristi na optimalan način. Viđaju se kod urođenih anomalija, genetskih razloga i kod fetalnih infekdja (na primer, kod TORCH infekdja 1/3 plodova ima restrikdju rasta).
Urođene anomalije
Svaki zastoj rasta fetusa mora pobuditi sumnju na urođenu anomaliju i ciljano ispitivanje. Oko 22% fetusa sa major anomalijama ima restrikdju rasta.
Genetski faktori
Oko 40% svih varijadja rasta fetusa uslovljeni su genetskim faktorom. Ostalih 60% nastali su kao posledica uticaja okoline. Geni oba roditelja utiču na rast i visinu adultnog doba; geni majke imaju glavni uticaj na težinu na rođenju. Dijagnoza restrikdje rasta fetusa, pogotovo simetričan tip zastoja, nameće potrebu invazivne ante- natalne dijagnostike, određivanje kariotipa. Najveći stepen restrikcije rasta postoji kod trizo- mije 18, manje izražen kod trizomije 21, 13, 10 i 11 hromozoma.
Infekcija
Infekcija je u 5-10% slučajeva razlog IUGR Dokazana je sigurna uzročna povezanost IUGR i infekcije za dva virusa, virus rubeole i citomega- lovirus. Verovatna je povezanost sa infekcijom varičela-zoster i HIV. Za sada, nije poznat zastoj rasta kao posledica bakterijske infekcije. Infekcija protozoama (toxoplasma gondii, plasmodium i trypanosoma cruzi) može biti etiološki razlog IUGR.
PREVENCIJA
U prevenciji značaj ima adekvatan higijensko- dijetetski režim, sprečavanje razvoja hipertenziv- nog sindroma, otkrivanje i terapija infekcija, terapija kardiorespiratornih bolesti trudnice, anti- agregaciona terapija u grupi sa rizikom, kao i imunoterapija pacijentkinja sa imunološkim poremećajem
Savetuje se neinvazivni skrining hromozomo- patija u prvom i drugom trimestru graviditeta, a takođe i invazivna dijagnostika hromozomopatija u grupi sa rizikom
DIJAGNOSTIKA I TERAPIJA
Osnovni dijagnostički i terapijski prinicipi podrazumevaju ranu detekciju i određivanje tipa zastoja (a), ispitivanje etiologije (b), ispitivanje ugroženosti fetusa (c), procenu prognostičkih elemenata (d) i terapiju, kako antenatalna, tako i intrapartalna.
Dijagnostika
Tačna dijagnoza zavisi od morfometrijske, morfološke i funkcionalne procene fetusa, a zajedno sa selektivnom terapijom dovodi do značajnog sniženja perinatalnog mortaliteta i morbiditeta.
Utvrđivanje gestacijske starosti. Tačna dijagnoza zastoja u rastu fetusa pre svega zahteva tačno poznavanje gestacijske starosti. Određivanje gestacijske starosti se vrši na osnovu datuma pos- lednje menstruacije (a), kliničkog pregleda (b) i sonografskog pregleda (c). Pri tome treba znati da tačnost procene je obrnuto proporcionalna starosti fetusa. Optimalan metod zavisi od gestacijs- ke starosti. Tačnost procene, kada je ultrazvuk u pitanju, raste sa brojem ispitivanih parametara U odmakloj gestaciji se tačnost procene povećava serijskim ultrazvulnim merenjima.
Morfološka dijagnostika. Procenjena telesna težina nije ni jedini ni najbolji dijagnostički krite- rijum. Od većeg značaja su fetalne proporcije (fetalni ponderalni indeks), a takođe i debljina njegovog potkožnog masnog tkiva (znak zmaja, debljina natkolenice). Presudna je dinamika rasta pojedinih parametara, a ne izračunate vrednosti.
Funkcionalno ispitivanje. Procenjuje se količina amnionske tečnosti (a), morfologija posteljice (b), ispituju se fetalni biofizički profil i utero-placentna i feto-placentna cirkulacija. Rade se nestresni i stresni (oksitocinski) test. Invazivna dijagnostika. Invazivne procedure (placentocente- za, amniocenteza i kordocenta) se koriste za ispti- vanje stanja fetusa, utvrđivanje etiologije i u dife- rencijalno-dijagnostičke svrhe. Iz plodove vode se ispituje zrelost fetalnih pluća.
Antenatalna terapija
U terapiji je veoma važno mirovanje u krevetu, sa položajem na levom boku. Takođe se vodi računa o pravilnoj ishrani, prestanku pušenja, prestanku konzumiranja alkohola i odvikavanju od narkotika.
Ostale mere su
♦ Dnevni unos od 2.100 – 2.300 kalorija
♦ Unos proteina: 1, 3-1, 5 gr/kg dnevno
♦ Arterijski pritisak ne snižavati ispod 135/90 mm Hg
♦ Etiološka terapija (infekcije)
♦ Alilestrenol
♦ Hiperoksigenacija majke
♦ Aspirin (100 mg dnevno)
♦ Kortikosteroidna terapija (transplacentna ili •direktna fetalna intramuskularna) u cilju art- eficijalne maturacije kod jatrogenog prevre- menog porođaja