UNUTRAŠNJI OKRET tokom porodjaja

Unutrašnji okret (versio interna) se u monofe- talnim trudnoćama retko koristi zbog brojnih rizika po trudnicu i njen plod. U savremenom akušerstvu ovaj okret se uglavnom primenjuje kao procedura kojom se ekstrahuje drugi blizanac. U terenskim uslovima se može pokušati kod prolapsa pupčane vrpce ih značajne hemor- agije pacijentkinje zbog prevremenog odvajanja posteljice. Radi se i spoljnjom i unutrašnjom rukom, a krajnji cilj je da se plod iz poprečnog dovede u uzdužni položaj nožicama

Indikacije i kontraindikacije

Glavnu indikaciju, dakle, predstavlja poprečni: ih kosi položaj ploda, posebno ako se radi o dru-« gom blizancu. Od ostalih indikacija pomenimo naleglu ih ispalu pupčanu vpcu, stanja porodilje ili ploda koja zahtevaju ubrzanje porođaja (abrupcija posteljice, npr.), nepravilni stavovi glave, neuspeo spoljnji okret i nemogućnost dovršavanja porođaja carskim rezom.

Kontraindikacije sa unutrašnji okret bi bih rupturirani plodovi ovojci, ohgoamnion, nepot­puno dilatiran cerviks, kontrahovan uterus i zanemareni poprečni položaj.

Uslovi

Elementarni uslovi su da postoji kompletna dilatacija grhća i da su plodovi ovojci intaktni. Plod bi trebalo da bude vitalan i pokredjiv, a kar-^ hca ne bi smela da bude uska. Meki porođajni put­ne bi smeo da bude rigidan. Na kraju, : podrazumeva se da intervenciju radi iskusan akušer.

Komplikacije                                 ^:s-      ^:        , .              .   –

U uvodu je pomenuto da je unutrašnji okret udružen sa značajnim rizikom od povrede trud­nice i njenog ploda. U prvoj polovini dvadesetog veka, kada je ova intervencija češće rađena nego danas, posledična ruptura uterusa i hemoragija bih su uzrok 5% matemalnih smrti. Perinatalni mortalitet se kretao između 5 i 25%, a causa mor- tis su uglavnom bih intracerebralno krvarenje i asfiksija. Oštećenja deteta u vidu značajnijih trau­ma mekih tkiva, fraktura dugih kostiju, dislokaci­je, separacija epifiza i deficita centralnog nervnog sistema su se često viđala. Iz tih razloga je unutrašnji okret kod monofetalnih trudnoća i skoro napušten» a indikacije. za carski rez su proširene. ;

Izvođenje unutrašnjeg okreta

jedna od najvažnijih mera predostržnosti je da se uspostavi intravenska linija za parenteralnu primenu tečnosti i krvi. Pre započinjanja inter­vencije obavezno treba obezbediti krv i blagovre­meno uraditi interrekaciju. Pacijentkinja se stavlja u položaj dorzalne htotomije, a zatim je najbolje primeniti duboku inhalacionu anesteziju (halotan) kako bi se postigla što dublja relaksaci­ja uterusa.

U početku obe ruke, i spoljnja i unutrašnja, odmiču glavu i ramena kako bi se oslobodio ulaz u donji uterusni sgment. Zatim se u matericu uvodi ruka, po pravilu ona koja odgovara strani na kojoj se nalaze sitni delovi ploda. Šaka prolazi kroz potpuno dilatirani cerviks, a zatim se polači duž tela fetusa sve dok se ne identifikuju oba stopala. Poželjno je da se uhvati nožica koja će biti prednja, mada to nije obavezno⁴⁴. Okret se olakšava ako se pri smeštaju leđa napred prihvati donja nožica, a pri smeštaju leđa pozadi gornja nožica. Često se u žurbi ne može sa sigurnošću odrediti koje je gornje, a koje donje stopalo, pa se onda preporučuje da se čvrsto uhvate oba stopala. Razumljivo je da se nikako ne sme uhvatiti i povući /učica, jer se njenim povlačenjem pravi arteficijelni zanemareni poprečni položaj. Ručica se palpatorno lako razlikuje od stopala, pa tu ne bi trebalo, da dođe do zabune. Njeni prsti su duži, palac se može odmaknuti, dlan je četvrtastog oblika u poređenju sa duguljastim stopalom, a prelaz sa dlana na podlakticu obično nije pod uglom kakav zaklapaju taban i potkolenica.

Tek pri prihvatanju stopala prokidaju se plodovi ovojci, što je veoma važan momenat u tehnici izvođenja okreta. Unutrašnja ruka vuče nožicu dole i medijalno, a spoljnja potiskuje glavu prema fundusu. Okret je završen kad se koleno spusti u predeo vulve. U tom trenutku se može smatrati da je karlica ploda učvršćena u karličnom ulazu trudnice, pa se može nastaviti sa ekstrakcijom.