X-vezana agamagbbulinemija ili Brutonova bolest
X-vezana agamaglobulinemija (engL X-linked agammaglobulinemia; skr. XLA) je prva urođena imunodeficijencija koja je opisana 1952. godine. Nasleđuje se vezano za X-hromozom, a majke, zdravi heterozigoti su prenosioci bolesti. XLA nastaje usled mutacija gena koji kodira enzim Brutonovu tirozin-kinazu (btfc), koji je značajan za sazrevanje B-limfocita u kostnoj srži. Odsustvo funkcije btk dovodi do potpunog ili skoro potpunog prekida u sazrevanju B-limfocita iz pro-B u pre-B stadijum (shema 1).
XLA se odlikuje ponavljanim infekcijama kod muške odojčadi, najčešće od druge polovine prve godine života kada se transplacentarno stečena antitela poreklom od majke katabolišu, a sinteza sopstvenih imunoglobulina izostane. Bolesnike odlikuje potpuno odsustvo limfnog tkiva ili veoma male tonzile, a limfni
čvorovi nisu palpabilni. Najčešće su recidivne, piogene respiratorne infekcije (otitis, pneumonija), gastroenteritis ili kožne infekcije. Pri- mena oralnog oblika polio vakcine može dovesti do vakcinalnog po- liomijelitisa. Hronični, progresivni meningoencefalitis izazvan enterovirusima (ECHO) je potencijalno smrtonosna infekcija. Infekcije enterovirusima se ponekad ispolje artritisom, hepatitisom, ili rede, sindromom koji je sličan dermatomiozitisu. Nalaz u likvoru je tipičan za virusne meningoencefalitise. Uprkos pokušajima terapije visokim dozama IVIG, ishod hroničnog menin- goencefalitisa je ranije često bio fatalan, a preživeli bolesnici su imali teške neurološke sekvele. Otkrićem plekonarila, antivirusnog leka koji sprečava replikaciju enterovirusa, moguće je efikasno lečenje ehovirusnog meningoencefalitisa.
